У мом граду постоји крвоток од бензина, али апсурдно је да тело мог града не чисти свој крвоток, него му наноси бол уништавајући га издувним гасовима. Мени је одавно постало нормално да отворим прозор и уместо чистог ваздуха у собу уђе заглушујућа бука аутомобила на крилима издувних гасова. Тај напад нечистоће могућ је у мом граду зато што се срце мог града налази на „нафтној платформи“. Она снабдева крвоток мог града и чини да он смрадом живи. Та „нафтна платформа“ постоји негде далеко од нас, али зато једна друга платформа, која је мени блиска, постоји у мојој соби.
Као што смо умислили да је отров бензина неопходан за функционисање овог града, исто тако телевизор у соби заглушује мој мозак отровима за мене непотребним, обавештењима и рекламама које ме спречавају да уживам у умећима неког режисера, неког сценаристе, неког камермана…Не само да ме спречавају у мојим инспирацијама и слободним изборима, него ме још терају да време испред телевизора проводим загледан у баналну умотворину сумњивих типова који својом умешношћу служе компанијама које желе да ме заробе, одузимајући ми време које желим да посветим умећу живота. Товарећи у мене бесмислене пропагандне поруке, чинећи у мојој глави збрку бесциљних путева.
Као што бензин са „нафтних платформи“ уништава мој град тако и пропагадне, пардон…пропагандне поруке из телевизора, који је постао платформа за пропаганду онеспособљавају ток мојих мисли и чине од мене само једног усамљеног и баналног потрошача и ништа озбиљније од тога. Притиснути црвено дугме на даљинском?!
