Хришћанством се учим да испуњавање воље Божије вршим давањем. Православље у мени делује када приликом тог давања осећам да добијам. Тим добитком испуњавам зделу савршене воље Божије, из које током живота отпијам напитак који ме чини искренијим и спремнијим да се суочим са стварношћу. Тако воља моја садејствује са вољом Божијом.
Откривши тајну православља као тајну правоживља, начинио сам прве кораке у жељи да према остварењу логоса то јест смисла које је уткано у мене почнем да узводим себе. Нарав није усуд. Тада сам схватио да могу променити моју нарав, путем исповести, којом долазим до покајничког преумњења којим утврђујем крму и јарбол мога брода на мору пуном хриди и олуја.
Не бојим се ни своје нарави зато што ја своју нарав изграђујем према Христовим заповестима а не према заповестима мог незаситошћу халапљивог тела. Нећу да са мном управља плићаком незрела нарав.
