Устанак и деловање против Турака рађа Карађорђа. Исто тако и моје деловање је устанак које хришћанством рађа моју крепкост. Познање истине, кроз созерцање, несличности Божије са овим светом. Кроз ту другачијост трагам за небом које је престо Божији. Али престо Божији не откривам у облацима, него мојој вери која потиче из сазнања које настаје делатним животом, којим живим примајући Христа у себе откривајући то небо.
Пророк Исаија древним знањем види да је небо престо Његов и земља подножје ногу Његових.
Пита, какав ће се дом саградити светлосној сили Творца и где је Његово почивалиште.
Док мени свети Максим исповедник каже да управо људски ум постаје то небо које може бити прозрачно чистином, избацивши из себе тежину узалудно непотребног терета. За нас овде то постаје дар крштења, надовезујући се на тај дар, Хришћански живот тражи од људског бића труд.
Православље је нека врста борбе, дара и труда. Том борбом по угледу на Карађорђа дижем устанак постајући ратник.
