ТАЈНА ИСКОРАКА
Саздатељ призивајући у постојање човечанску природу усадио је у њу жељу за откривање узрока. Међутим људска грешка привезала је људску способност на ограничену пројавност овог света. То је толико нападно да ја више не могу да надилазим чула. Моја способност делује само унутар природе јер она је условљена почетком и крајем. Надумни молитвени искорак изван овог постојећег, за многе смешан и неозбиљан, у мене уноси свежину молитвеног тиховања смиривањем моје страсти, природе.
Ја је надилазим и прикључујем се оном превасходном узроку мога бића откривајући логосе постојања који су ипак изван природе.
Св. Максим Исповедник говори да божанска благодат неостварује просветљење знања уколико не постоји онај који је за то способан.
Апостол Јаков нам говори о посебном призиву хришћанства. Каже да онај ко је пријатељ света не може бити пријатељ Божији.
Тада видим да благодат пресаздава употребу ове моје природе и чини је делатном. Делатношћу долазим до истине која ми омогућава да прихватим Божанска откровења.
Онда ми је природно да је спасење душе крај вере.
Тако Максим Исповедник говори о повратку ка свом почетку. Он поставља Бога изван сваког почетка и краја који чини беспочетним и бесконачним оне који по својој природи имају почетак и крај.
Стеван Петковић
