Унутар себе живим,дишем и постојим духом, духом мојих помисли.Када се тај мој дух уортачи са духом тмине,измаглице и злобе унутар мене,који чучи као неки незвани гост,моје помисли вођене тим духом почињу да лутају, бледе и блуде. Тако је мој дух залутао у измаглицу сећања, лажних вести,постаје блудник који се покорава злом духу,осакаћен и болестан.
Тај осећај злобе чин ме немоћним и враћа ме у наметљивост Дарвинове еволуције. Тако заобилазим Богочовека мислећи несретно да сам ја човекобог кога ми је открио Достојевски у лику Раскољникова пишући „Злочин и казну“. Ја се често крећем као Месец уображених обмана и онда кружим око мојих страдајућих страсти и напајам се њима.Нужност те планете заиста могу својом храброшћу и вољом да променим. Да се преселим на планету Логоса (смисла), умећа живота,тада мој сателит који кружи око те планете постаје сателит сазревања.Он постаје зналац у борби живота коришћењем жеља.
На почетку живота човек је био на почетку созерцања природе јер његово саобрзно сагледање и жеља за присједињењем била је упућена према Богу, јер је он у том фокусу открића сагледавања налазио сродност.
