Да би се допрло до Царства Небеског Христос даје упутсво за живот говорећи: “Блажени сиромашни духом“. Ја ћу томе следовати оног момента када се загледам у себе и препознам своје грешке. То препознавање ми говори о мојој недовршености која ме пита ко сам, одакле сам и куда идем. Моја воља саплиће мој ход у потрази за узроком. То осећам као да моја воља стоји између Бога и мене. Моја воља нападунта злом узалудношћу има супарника у савести.
Савест је надахнута пријатељством са Ствараоцем. Такво надахнуће је умеће мог живота које је сакривено од погледа многих јер ипак је на крају Православље добро чувана тајна. Као неки предах од тежине овог света. Тај предах препознајем у оквиру моје савести, која открива тајну Тајне вечере на Литургији. То спознање је толико искрено да оно као воденични камен поништава семе самовоље и самооправдања.