Пред лицем оног што је Бог за нас учинио, Ко је Он у нашем животу да Му дугујемо све без остатка? Од Њега смо добили постојање, од Њега смо добили живот. Он нам је даровао познање Њега Самог. На нашу издају, која се понавља и која је стална, Он одговара оваплоћењем, животом, смрћу Свога Сина. На нашу сталну неверност Он одговара Својом непоколебивом верношћу. Све што у животу имамо – тело, душу, ум, срце, ваздух и храну, пријатеље и рођаке – све је од Њега. Све Му дугујемо.  Он не захтева да Му вратимо дуг – Он чека од нас да Му узвратимо љубављу и стваралачком захвалношћу. Не просто захвалношћу срца или сећања Хвала Ти Господе! већ таквом стваралачком захвалношћу која би за људе око нас стварала оно чудо Царства Божијег, Царства љубави, међусобне бриге, на које смо сви призвани. А око нас су људи који су нама нешто „дужни“: заборављају нас, вређају и повређују нас, понижавају, уништавају – и шта све не чине! Међутим, ако се стави на вагу све то и оно што је Бог нама – свет, вечан, диван, љубаван, спреман да нас прима као Своју децу – у поређењу са овим, све чиме могу да нас повреде и поколебају животне околности и људи, постаје тако мало. Сва бол и туга коју осећамо не могу се поредити са оним што Бог јесте и што нам даје.

Из књиге “Данашњи човек пред Богом“ – митрополит Антоније Блум

 

Епархија Зворничко-тузланска

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име