Данас, као и последња два миленијума, граде се храмови како би славили Створитеља, али и ублажили бол наших срца као хришћана, тражећи чак и мало разумевање живота кроз Светог Духа.

Некада су грађени храмови на Понтусу, где су се људи молили, служили Божанствене литургије, крштења и погребне службе. Како је историја показала, грчки преци су протерани.

Већина цркава су постале џамије. То је иста прича као са Аја Софијом у Цариграду.

Црква Аја Софија

Аја Софија из Требизонда је црква са истакнутим положајем како међу споменицима Требизонда и Понта, тако и међу византијским споменицима уопште. Споменик је испреплетен од свог оснивања са локалном царском династијом породице Мегас Комненос.

Црква Аја Софије налази се на градској плажи, западно од тврђаве породице Мегас Комненос, а процењује се да ју је око 1250. саградио цар Требизонда Мануел I Мегас Комненос. Црква Свете Софије у Требизонду била је важан споменик архитектуре, вајарства и сликарства. Поред храма је био истоимени манастир, који је коришћен за сахране. Храм и манастир били су посвећени „Софији“, Мудрости или Речи Божјој, односно Исусу Христу, и зато се манастир звао и Манастир Господа Исуса Христа, и славио се 6. августа.

Претворена је у џамију средином 16. века, а током Првог светског рата користила се као складиште, али и као привремена болница.

Подељена на два

Аја Софија је отворена као музеј од 1961. Недавно, у јулу 2013., надлежност цркве пребачена је судском одлуком Министарства туризма на Генералну дирекцију Вакоуфие, која је заузврат одлучила да је поново отвори као џамију, након отприлике пола века. Тако је данас храм подељен на два дела. Главна црква је претворена у џамију, у којој су покривене купола и олтар, а ходници цркве функционишу као музеј, где се могу видети хагиографије.

Међутим, Комора архитеката Требизонда захтева да Аја Софија функционише само као музеј, а не као џамија, и да посетиоци могу да виде хагиографије и остала ремек дела православне црквене уметности.

Регионални управни суд у Самсуну (Амисос) одобрио је захтев и сада остаје да спроведе одлуку.

Црква Светог Евгенија

Црква заштитника Евгенија из Требизонда постала је џамија. Тамо се Мехмед Освајач први пут молио.

Велики мученик Свети Евгеније рођен је у Требизонду и био је убијен одрубљивањем главе под Диоклецијаном, 292. године. Алексиос I Комненос прогласио га је заштитником Требизонда и саграђен је његов величанствени храм.

Заједно са Црквом Панагиа Крисокефалос (Златнокоса), био је центар црквеног, националног и политичког живота града. Када су Турци окупирали Требизонд, освајач Мехмед одмах је храм претворио у џамију звану Yeni Cuma Camii, што на турском језику значи џамија Нови петак, јер се тамо молио први пут. Западни улаз храма мора да је имао нартекс испред њега, али су га Турци уништили и, након што су га блокирали, претворили су га у прозор. Мошти светог Евгенија, и његове сабраће мученика атлетских спортиста, чувани су у цркви.

Прва половина 11. века. византијски цар Василије II бугароубица дошао је у храм као ходочасник. Такође, у храму су се одржавале званичне церемоније царског двора, као и коронације и венчања царева. Алексиос III Мегас Комненос проглашен је за цара у цркви, где је и оженио Теодору Кантакузен. И царски амблеми породице Комненос, као и новчићи династије Комнен из Требизонда, носили су слику Светог Евгенија.

Данас није сачувана ниједна прелепа хагиографија која је красила цркву. Били су прекривени малтером и турским украсима на своду куполе и поред ње. Нажалост, на венцу на храму је преживео само један крст.

 

 

 

Са енглеског превела Редакција ЧУДО

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

orthodoxtimes.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име