Кад су преподобног Акакија, који се подвизавао у пустињском кавсокаливијском скиту, упитали о спавању и бдењу, он је одговорио:

„Истинском монаху довољно је пола сата спавања!”

Он сам је или стајао или клечао током читаве ноћи и одважно се молио и појао, упркос чињеници да је патио од херније (киле) и био у дубокој старости. Једино би ујутро мало одспавао, понекад тако што би се наслонио на сопствену руку, управо онолико колико је довољно да услед неумереног бдења не дође до помрачења разума. Спавање је сматрао погибељним и лукавим непријатељем душе. Говорио је да ништа у тој мери не подстиче грешне жеље колико неумерен сан и да их ништа толико не сузбија колико бдење.

Начинио је кревет од дебелих, чворноватих грана прикованих једна уз другу, без мадраца, тако да његово тело не буде у стању да се одмара колико би хтело и да би лако могао да се пробуди. Према његовом животописцу, није спавао више од четири сата дневно.

 

***

 

Чак је и Свети Григорије Палама водио велику битку против тела и сна. У својој испосници изнад Велике Лавре провео је читава три месеца у бдењу и молитви. Међутим, након тога прекинуо је овај подвиг како услед непрестаног неспавања не би дошло до оштећења ума.

***

 

Светогорац и новојављени светитељ Силуан Руски, чију је светост Црква Христова потврдила 1987, рођен је 1866. а упокојио се 1938. године. Био је монах у манастиру Светог Пантелејмона (тј. у Русику). Живео је преподобним, чистим животом, у целосној љубави, непрекидној молитви и најдубљем смиреноумљу. Скончао је у миру и за њим је остало сећање на преподобног човека. Његово житије написао је архимандрит Софроније, игуман Светог манастира Часног Претече у Енглеској.

Међу свим осталим врлинама, Свети Силуан се посебно подвизавао у бдењу, јер је на основу опита знао колико бдење помаже очишћењу ума, колико окриљује молитву и доприноси „радосној жалости” (жалости по Богу). Он није одлазио да отпочине у кревету него је, уместо тога, по читаву ноћ проводио у молитви, било да је стајао или седео на столици. Одспавао би само петнаест-двадесет минута, а затим устајао да би се поново молио. Касније би се, с прекидима, поново одмарао. За двадесет четири часа, укупно је спавао око два сата.

 

***

 

Упитали смо слепог старца Симеона Кавсокаливијског: „Како се душа може очистити од нечистих помисли, жеља и различитих страсти?” Он нам је одговорио:

„Ако не будете знали шта је сан!”

 

***

 

У ивиронском скиту живео је благочестиви јеромонах, Герасим Химнограф. Када је требало да сутрадан служи божанствену Литургију, читаву ноћ би провео у бдењу, читајући и молећи се.

Бог га је узео у младим годинама. Будући да је угодио Богу, током свог кратког живота испунио је оно за шта су потребне дуге године.

 

***

 

Један подвижник и пустиножитељ је рекао: „Уколико много спавамо, наш ум задебљава.”

 

***

 

Хаџи-Георгије је по читаву ноћ стајао усправно уз стасидију (столицу) и молио се. Своју келију готово да није ни познавао. Своје дане посвећивао је напаћеној браћи, а своје ноћи молитви.

***

 

Једнога дана неки млади монах упитао је оца Н., којем је тада било 86 година: „Оче, колико је сати сна потребно монаху?”

„Послушај, брате мој. Свети Теодор Студит и Свети Симеон Нови Богослов кажу да је довољно 4-5 сати сна. Међутим, авва Арсеније у Старечнику (Герондикону) каже да је за монаха који се подвизава довољан један сат сна. Свети Акакије Кавсокаливијски обично је говорио: „Сматрам да пола сата сна није довољно, али ако светитељ тако каже, требало би да покушамо!”

„Колико се Ви одмарате?”

„Брате мој, каква је потреба за таквим питањем?” „Ради моје користи и љубави Христове ради, реците ми!”

„Рећи ћу ти. У току двадесет четири часа, довољан је један сат сна.”

„Да ли спавате један сат непрекидно или с прекидима?”

„С прекидима, наравно! Четврт сата, ту и тамо.”

„Како проводите то време?”

„На жалост, сад кад имам двоструку хернију, више не стојим док читам Псалтир или Еванђеља или пак док изговарам Молитву Исусову.”

„Целокупан Псалтир и целокупна Еванђеља?”

„Целокупне, наравно.”

„Свакога дана?”

„Свакога дана. Једино што више не могу да стојим док их читам. Тако је кад се остари!”

 

***

 

У прво време свог боравка на Атосу отац Јосиф Спилеот није нашао духовника. Током једног краћег периода живео је поред пећине Светог Атанасија Атонског, која се налази недалеко од Велике Лавре. Тамо је водио строг живот, због чега му је успело да осам дана издржи без хране и сна. Он је стога рекао:

„Ниједан подвиг не доноси више благослова него лишавање сна. Уистину, бдење раствара тело.”

Старац Јосиф рекао је и следеће:

„Најстрашнији облик страсти спавања наступа када нас напусти благодат, јер нас тада обузимају немар и помрачење и не можемо да нађемо ни најмању утеху. Једног дана био сам снажно искушаван у том погледу. Борио сам се да наставим, али снага ме већ сасвим беше напустила. Прекинуо сам своју борбу да бих се са сузама помолио Господу: Господе, дошли су да би ослабили моју добру намеру!’ Истог тренутка, у себи сам зачуо сладак глас: ‘Зар не би све то препатио љубави Моје ради?’

Мој умор је одмах ишчезао, као облак који заклања сунце. Са сузама у очима, од радости сам поскочио као дете: ‘Да, Господе, Тебе ради! Помози ми у мојој слабости!’”

***

 

Један старац је говорио: „Сан мора бити слуга, а не господар.”

 

***

Светогорска изрека: „Духовни живот не може постојати без бдења.”

 

***

 

Према сведочењу његових савременика, старац Артемије Григоријатски никада није седео током службе, укључујући и свеноћна бдења. Све до своје смрти, остао је усправни и непоколебиви стуб Цркве и молитве.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име