Сваки људски карактер се сматра да треба да се лечи ако у њему нема Божанске благодати, јер та благодат све одржава и подржава, јер лечи болести и опскрбљује оно што недостаје. Господ то наглашава кад каже: „Без мене не можете чинити ништа (Jн. 15, 5). Али, осим присуства милости, потребно је и да поседујемо људску вољу за сарадњу, у складу са моралним правилима разума и Божанским заповестима, јер ће то изазвати Божанску интервенцију.
Људи који брзо осуђују друге то чине зато што су навикли да истражују мисли и поступке других, а не својих. Заборављају речи Светог писма: не судите, да вам се не суди“ и „по мери којом судиш биће ти суђено“.
Лака навика да се осуђују речи и дела других је изазвана претераном активношћу рационалне моћи ума и највероватније је производ егоизма.
Сматра се да је интроспекција, коју прати самоосуђивање, неопходна за дијагнозу и препознавање сопствених грешака. Суштинско правило и догма живота је јеванђељски закон, без којег људи не могу да ходају усправно. „Закон духа живота“ (Рим. 8, 2), који је у стању да нас ослободи од смрти према којој се крећемо, означава нам нове путеве живота. Љубав уједињује „раздвојене у једно“ и ствара везу, заједницу. Она нас учи да ’душе своје треба да полажемо за браћу и сестре нашу‘ (1. Јн. 3, 16); да треба да ’носимо бремена једни другима‘ (Гал. 6, 2); и да све што чинимо треба чинити у љубави (уп. 1. Кор. 16,14
Непознавање учења Јеванђеља омогућава нам да будемо под утицајем апсурда и избацује божанску милост. Ако људи немају знање о Богу и стога још нису просветљени, греше у својим судовима. Овде преузимамо право да питамо „зашто“ и „ако“ и „можда“; и ту почиње осуда, непослушност, мржња и зло уопште.
Од свега тога Господ нам нуди олакшање својим речима: „Нову вам заповест дајем да љубите једни друге“ (Јн. 13, 34); и „у томе ће се знати да сте моји ученици: ако љубите једни друге“ (Јн. 13, 35). Они који су се старали да поштују закон јеванђелске љубави, по заповести нашег Господа, ослобођени су свеобухватног зла..
Они тада више не суде, не нападају и не злостављају. Без икаквог посебног напора, они могу да одбаце особу која су били и све што је регулисано законом безакоња. Јер тада све постаје подложно љубави.
