Говорио сам старцу:
„Старче, и у пакао да одем не бојим се, довољно је само да изговарам Исусову молитву.“
Толику сладост, толику благодат даје унутра ова молитвица- малена је, али колику силу има!- толику да почињеш да говориш:
„И у пакао да одем не бојим се, говорићу Исусову молитву и у паклу.“
Пригрлите и сачувајте ово (о чему вам говорим), јер смо ми то искусили и то предајемо и вама.
Били смо кројачи у манастиру Светог Павла, а ја као почетник још увек нисам упознао старца Јосифа Исихасту.
Одлазећи од своје кућице, узео сам бројанице и кренуо ка манастиру Светог Павла. Од Катунакја- до манастира Светог Павла је два и по сата хода.
Прошао сам „Малу Свету Ану“, прошао и „Свету Ану“, кренуо низбрдо дакле ка Новом Скиту. Када сам стигао близу воденице, пренух се и дођох к’ себи тек тамо, после „Евангелизма“. Тек тада рекох себи, „ма, када стигох до овде?!“ Био сам толико посвећен Исусовој молитви да нисам видео ни пут око себе…
