„Како можемо радити за своје спасење окружени људима и материјалним богатством? Морамо да вежбамо.
За молитву је такође потребна пракса.
Ако човек непрестано понавља молитву, то прелази у навику…
Када неко непрестано нешто понавља, то му постаје природно, као Исусова молитва на пример…
Ако се свим срцем, молитвом ума обратиш Богу, у своје време, хтели то или не, молитва ће се сама покренути у вама.
После тога осетићете радост и мир који нису од овога света.
Молитва тече аутоматски као мотор, који ради све док је човек жив. Све то време он или она осећа неописиву радост. Ако такав човек види некога, осећа радост. Као Свети Серафим Саровски који је све посетиоце поздрављао речима: ‘Радости моја…’, јер је све време поседовао благодат Божију.
Велика утеха некоме је када види радосну особу. Када погледамо некога на улици видимо на његовом лицу да ли је расположен или не…
На пример, неко ти је покварио расположење… Онда дође твој пријатељ, нешто прича са тобом, али не помаже. После тога долази други, трећи, али ништа не помаже…
На крају ти дође невино дете, загрли те и добијеш утеху… Јер, дете не види да ли си добар човек или не.
За дете су сви добри…
Од детета добијеш милост Божију и депресија нестаје.
Шта је депресија? Депресија је комбинација мисли. Људи праве дизајне, прву комбинацију, другу, трећу… Нагађају, биће овако или онако, а у ствари ништа од овога неће бити.
Они компликују и кваре им расположење.
Ваше мисли зраче из вас, а ваш ближњи је умни пријемник. Под утицајем је лоших мисли које носите са собом… После ће можда рећи: „Боље би било да ме и није посетио“.
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=rWIpHclvadg
Објављено: 29.06.2022.