Молите се Богу раширених руку. То је тајна светих. Чим би они раширили своје руке, походила би их божанска благодат.
Оци Цркве, као најделотворнију молитву, користили су сажету прозбу: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Кључ духовног живота јесте молитва Исусова. Ова молитва се не може пренети поучавањем. То не могу да учине ни књиге ни духовни отац. Једини учитељ јесте божанска благодат. Ако вам кажем да је мед сладак, течан и, даље, да је такав и такав, ви то нећете схватити ако мед не окусите. Исто је и са молитвом. Ако вам кажем: то је овако и овако, осећате се тако и тако – нећете разумети нити ћете се молити како треба „осим Духом Светим, (I Кор. 12, 3).
Само Дух Свети, само благодат Божја, може да надахне човека на молитву. Није тешко да је изговарате, али не можете да је изговарате правилно зато што се одупире ваше старо ја. Ако не уђете у атмосферу благодати, нећете бити у стању да вршите молитву Исусову. Да ли сте тужни чим чујете увредљиву реч, а блистате од радости чим вам се упути добра реч? Ако јесте, тиме показујете да нисте спремни за молитву, да не испуњавате предуслове. Да би божанска благодат дошла, треба да стекнете услове -љубав и смирење; иначе се у вама рађа отпор. Да бисте били „у форми“ за молитву, ваља вам кренути од послушности. Најпре треба да стекнете послушност, да би онда дошло смирење. Bидећи смирење, Господ шаље божанску благодат, а потом, сама од себе, неизнуђено, настаје молитва. Ако немате послушност ни смирење, молитва неће доћи, а постоји и бојазан да ћете упасти у прелест (самообману).
Спремајте се полако и спокојно, без немира, и вршите молитву у уму. А оно што је у уму, то је и у срцу.
Старац Порфирије Кавсокаливит
