Почетком 19. века у скиту Кавсокаливија је живео свеблажени старац. Његова брада је била као у преподобног Онуфрија и преподобног Петра Атонског – четвртина браде лежала је на земљи. Када би неко зажелео да је види, он би стао на клупу и тада је брада додиривала земљу.
Овај старац је раније био први и чувени појац Свете Горе и сличног гласа није било далеко. Није било манастира који га није молио да на празник дође ради певања. На једном од празника певао је он на свеноћном бдењу, и узгордио се својим гласом. После тога његов глас је потпуно пропао и он више ништа није био у стању да пева, и од тога је запао у велику тугу. Причали су да му је било послато виђење и да га је сама Царица Небеска известила да му је одузет глас зато што није умео њиме да влада и што се само гордио; међутим, за утеху ће му бити дата велика брада; само што овај пут не сме да се горди, јер ће и ње бити лишен. И почела је да расте брада, и израсла до четвртине ниже ногу. Он ју је увек носио подвезану, а показивао је само онима који су желели да виде.
Једном је у Константинопољу поред патријаршије пролазио султан Махмуд. Обузела га је радозналост да погледа у хришћанску цркву. Дочекао га је сам патријарх; султан је дуго разгледао цркву. Видевши икону Светог Петра Атонског и Онуфрија Великог рекао је патријарху: – „Е, ово ви лажете! како је могуће да људи имају такве браде?“ Патријарх му је смирено одговорио да то није лаж него чиста истина, и да у садашње време на Светој Гори живи монах који има такву дугу браду. Султан се послао да му га доведу. Монах је дошао и јавио се султану. Тај је наредио да му покаже браду, и монах је стао на диван и распустио власи. Султан је веома изненадио што је брада чак и дужа него оне што је видео на иконама.
Затим је сам зажелео да испроба и увери се да ли је брада истинска: узео је једну влас од самог лица и повукао њоме прстима до краја; тако је пробао 3 власи. Затим је, гледајући на браду, рекао: – „код хришћана, што је писано све је сушта истина!“ А монаху је дао ферман да он са учеником до смрти не плаћа порез. Овај старац је умро 1835. год.
На светлопису руски монаси светогорског манастира Светог Пантелејмона
Аутор архимандрит Онуфрије Хиландарац
ФБ Пријатељи манастира Хиландара
