Израелски археолози су срушили мит по којем је Kинески зид био предвиђен само за заштиту од налета Монгола.
Према закључцима истраживача, део грађевине се користио за контролу трговачких путева и прикупљање пореза
Стручњаци су први пут унели на карту Северну линију зида, дужине 740 километара, која се налази на територији савремене Монголије. Овде зид пролази кроз долину, мање је висине и налази се поред путева који се нису користили у војне сврхе.
Према речима научника, то указује да је Kинески зид ограничавао и кретање цивилног становништа и стоке и олакшавао прикупљање пореза, посебно у време хладног периода, када су људи одводили домаће животиње у топлије јужне пашњаке, наводи Спутњик.
Северна линија или Зид Џингис-кана је био изграђен између 11. и 13. века. Изградња самог Kинеског зида почела је у трећем веку до наше ере и трајала до 1644. године.
Њена дужина износи више од 21.000 километара, што га чини највећим спомеником архитектуре у историји човечанства. Дебљина износи најмање десет метара, због чега га је тешко приметити из свемира.
Спутник
