„Хомер српске епске књижевности“, Филип Вишњић је рођен у селу Горња Трнова 1767. године, у богатој породици Вилића. Отац му је рано умро, а мајка му се преудала, па је по њеном надимку Вишња он касније добио презиме. Као дете, ослепео је од великих богиња, па је већ тада почео са певањем и свирањем гусала. Стварао је прелепе песме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бањалуке до Смедерева.
По селима и манастирским саборима, певао је Србима, а пролазећи кроз градове певао је на дворовима турских првака. Будући да су га са једне стране слушали хришћани, са друге муслимани, Филип Вишњић је певао две врсте песама, прилагођене слушаоцима. Његове песме о Светом Сави карактеристичне су за манастирски, хагиографски репертоар слепих певача.
Најважнији моменат у животу Филипа Вишњића био је његов прелазак у Србију 1809. године. До тог момента он није састављао нове песме. Непосредни додир са устаничким збивањима био је тренутак његовог рађања као песника. Претходно је он певао старе народне песме, које би чуо међу људима, али после овог момента он је сам испевавао песме. Дружио се са устаничким војводама, од којих је добијао награде и признања. Песме је исписивао тако што је испитивао саме учеснике устанка, ко се са ким суочио, када су се враћали из боја, ко је погинуо. Понекад се налазио и усред бојишта, како је то био случај 1810. године, када је песмом бодрио устанике да ослободе Лозницу.
Најзначајније његове песме су „Смрт Краљевића Марка“, која се сматра једном од најбољих песама о овом јунаку српског епоса, потом две песме хагиографског карактера о Светом Сави, Хајдучка песма о мегдану Баје Пивљанина и бега Љубовића, те 13 песама у Првом српском устанку.
У манастиру Шишатовцу 1815. године, Филип Вишњић се нашао са Вуком Караџићем, који је записао 17 његових песама укључујући „Почетак буне на дахије“, „Бој на Мишару“, „Кнез Иво Кнежевић“, „Смрт Марка Краљевића“.
Умро је у Грку 1834. године, насељу које потом добија назив Вишњићево. Сахрањен је на локалном гробљу.
Познати научник Михајло Пупин је о Вишњићу рекао: „Ја сам Вишњићеве песме упознао још у моме детињству и ниједна успомена из тога доба није дубље урезана у мојој души од те успомене. Вишњићево име и његове песме треба да се рано урезују у душу наше омладине, јер те песме дишу најчистијим духом, па зато мислим да плоча са његовим ликом треба да се смести у гимназији која ће носити његово име“. Тада је Пупин даровао Гимназији „Филип Вишњић“ велики бронзани рељеф са ликом Филипа Вишњића. На рељефу је представљен Филип Вишњић који седи на троношцу и пева младожењи и младој, те мајци са дететом у наручју. Дјело је то скулптора Рудолфа Валдеца. У Бијељини се, у његову част, редово одржава културна манифестација „Вишњићеви дани“.
