„Зар не осећате из модрих дубина да побожност расте врх вода просута и ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута“
Дана 23. јануара 1916. године, почело је сахрањивање српских војника у Плаву гробницу, море наспрам југоисточне обале острва Крфа у које су током Првог светског рата полагани војници када на острву Виду више није било места.
После надљудских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.
Како није било довољно места на Крфу и острву Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море.
Стојте галије царске
Према званичним, али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника.
Када су се српски војници повукли из Албаније отишли су на острво Видо. Због разних болести и глади много њих је умрло.
Постојао је обичај да сви српски бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим ратницима.
Повлачење српске војске и цивила преко гудура Албаније на Крф почело је у зиму 1915. године.
Највеће страдање у новијој историји
Од хладноће, тифуса и других болести, као и борби с Албанцима, живот је изгубило око 240.000 људи.
До Другог светског рата није било толиких страдања у новијој историји.
Српска војска је, док се пробијала преко Проклетија, била под константним нападима. Војници су кренули 3. децембра пут Албаније и Црне Горе. Највише проблема стварали су Албанци који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, који је био савезник Србије.
serbiantimes
