Српски тим археолога је у близини Костолца, седам метара испод нивоа реке, пронашао неколико пловила из различитих историјских периода. За нека од њих сматра се да су остаци из времена пре наше ере, а има и оних из периода између 15. и 17. века.
Пловила која су пронађена код Костолца, како наводи гост Јутарњег програма РТС-а, проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац научног пројекта „Виминацијум“, тренутно су смештена у оквиру „Мамут парка“. Министарство културе је обезбедило средства да се припреми презентација пронађених артефаката, а већ увелико теку разговори како ће то изгледати.
Као и када су пронађени остаци мамута, и овога пута су позив археолозима упутили са угљенокопа термоелектране у Костолцу.
„Ово је било велико изненађење и у почетку нас је тих седам метара бунило. Откуд на седам метара, јер то онда упућује на неки много ранији временски период. Али смо онда видели један слој наплавине и једну срећну околност да су се чамци налазили у једном глинозном земљишту што је њих, у ствари, и очувало“, објашњава професор Кораћ.
Чамац из првог века пре наше ере
Један од пронађених чамаца је дуг 19 метара, али археолозима није одмах успело да процене из ког периода потиче с обзиром на дубину на којој се налазио. Помоћу геоморфолога и осталих научника установили су да су пловила пронађена у једном рукавцу и да су се у тој наплавини очували.
Пронађени су и неки елементи керамике, али и поред тога, датуми добијени Це-14 анализом су изненадили археологе, јер је у питању био први век пре наше ере.
„Врло је интересантно да у том градитељском делу постоји континуитет, што опет баца неку нову, потпуно другачију слику на то ко наслеђује све те занате и те вештине, јер начин на који су они урађени и дан данас представља занатско умеће. Начин спајања са гвозденим кламфама које су очуване и све остало је градитељски непревазиђено“, наглашава професор.
Пронађено је укупно седам пловила, различитих дужина и различитих облика, али сви су грађени од храста, што на неки начин упућује на оно што се дешавало на том простору и које је доминантно дрво било.
Сваке године из Виминацијума нам стиже изненађење
Виминацијум сваке године подари неко ново сазнање и баци светлост на неки нови историјски период на овим просторима.
„Ми смо се дуго спорили када су Римљани дошли на овај простор и уобичајено је становиште да се то десило почетком нове ере, међутим, постоје неки подаци и неки старији писци који су били оспоравани, а који су тврдили да су дошли још половином другог века пре нове ере“, напомиње професор.
Велику загонетку представљају и чамци који потичу из 7. и 8. века јер научници имају јако мало података о том периоду на овим просторима.
На вест о овом открићу која се брзо проширила светом, одмах је реаговао Бен Ленард из часописа Археолоџигласила Археолошког института из Њујорка, затим археолози из Марсеља из једне од најпрестижнијих институција за античке бродове, као и колеге из Немачке, наводи гост Јутарњег програма.
Имаћемо чиме да се подичимо
Није уобичајено да археолози било где у свету успеју да пронађу тако добро очуване бродове и тих димензија. У скандинавским земљама има бродова из периода викинга који се бружно чувају.
У Мајнцу се налази један сјајан музеј са бродовима, али ни једно откриће није сувишно, јер сваки пронађени брод је посебан и сваки прича своју причу коју археолози воле да одгонетају, додаје професор Кораћ.
Пронађена пловила публика може да види у Археолошком парку „Виминацијум“ у оквиру „Мамут парка“, мада су ради конзервације поједини чамци растављени.
„Надам се да ћемо у наредном периоду када прође конзервација и рестаурација иза тога, имати један мали покривен простор за музеј бродова којим ћемо моћи да се подичимо и да станемо на црту и Мајнцу и Марсељу и свим тим дивним местима која такође имају сјајне ствари“, каже на крају гостовања професор Миомир Кораћ.
РТС
