Народна ношња је ознака идентитета.

Српска народна ношња , некада свакодневна одећа, била је главна ознака етничке припадности којом су се Срби разликовали од странаца и моћних освајача И заузима истакнуто место у култури И традицији српског народа.

Народна машта и смисао за лепо су били непресушни извор идеја за жене које су стварале најлепше примерке народне ношње. Одећа и обућа су у некадашњој Србији биле веома разнолике.

Сваки крај је има Нешто своје,препознатљиво. И Бaш та разноврсност ,богатство веза,накита и украса су учинили српску народну ношњу јединственом.

Некада се по шари на сукњи или кецељи,по облику опанака,по боји гајтана кроју и другим детаљима могло препознати из ког краја је та ношња. По ношњи СЕ могла закључити и старост онога ко је носи,(Нарочито код жена)Економска ситуација ,као и положај у породици и друштву.

Мушка ношња
Основни део мушке ношње све до половине XX века је била кошуља, беле боје, различитих Дужина(кратка до струка или дугачка до чланака) а најчешће од кудеље, лана или памука.

Чакшире су се најчешће шиле од сукна И биле су беле(Источна Србија), црне, сиве или браон боје.

Јелек је такође био од сукна И богато украшен црним или плавим гајтанима а испод њега, а преко кошуље, се опасивала тканица која се ткала од разнобојне вуне.

Чарапе су се плеле од вуне И разликовале су се по дужини, боји плетива и шарама.

Опанци су увек од коже и разликују се по облику.

Шубаре су углавном биле од јагњеће коже црне боја а у источним крајевима власи носе велике шубаре од беле овчије коже.

Женска ношња
Женска ношња је била много разноврснија И раскошнија од мушке.

Богата је везом,чипком И разнобојним ткање.

Kошуље СУ беле,од конопље,лана или памука И као И мушке,различите Дужине.Оне дугачке које СЕ виде испод сукње украшаване СУ везом или чипком.

Сукње су ткане од вуне а по боји И кроју СЕ разликују у зависности из ког СУ краја.

Јелек СЕ носио преко кошуље И обично је био од тамноплавог или бордо плиша,богато украшен срмом И шљокицама.

Тканице СУ се као И мушке,ткале од разнобојне вуне али СУ биле уже.

Kецеље су биле најшареније. Негде су ткане од разнобојне вуне а у Шумадији СУ од црног плиша СА везеним раскошним цветним мотивима И оивичене црном чипком.

Чарапе су плетене од црне вуне И везене(најчешће покрстицом) А разликовале СУ се чарапе ЗА сваки дан ,празничне или даровне.

Накит
Лепоту народне ношње је допуњавао разноврстан и богат накит.

Сеоске девојке СУ најешће своје плетенице украшавале Ружама или црвеним мушкатлама.

На грудима СУ носиле ниске или ђердане који СУ често покривали цела прса а направљени СУ од сребрњака И златника.

Поред скупоценог накита, носиле СУ се И ђинђуве разних величина и боја, мада најчешће црвене.

Данас се народна ношња купује углавном ЗА културно уметничка друштва мада поједини делови ношње могу да СЕ савршено уклопе И у савремене одевне комбинације.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име