Кажу да хиљаду пута изречена лаж постане истина. А ја ти кажем да хиљаду пута прећутана лаж постаје истина.
Ако ти кажем да је лепота отров од шест слова убризган интравенски у твој крвоток, да ли ћеш ми поверовати? Ако ти кажем да је Лепота име казамата у који су те утамничили од рођења и из ког ретко ко уме да побегне, хоћеш ми веровати? Ако ти кажем да је суштинска лепота оку невидљива, а да је све чулом вида уочљиво и небитно и ефемерно, хоћеш ли осетити љутњу или олакшање?
Говоре ти: Када будеш изгубила вишак килограма, бићеш лепа. Када будеш имала нежнију кожу, бићеш лепа. Када будеш офарбала седе, бићеш лепа. Када будеш испеглала боре, бићеш лепа. Када будеш обукла најскупље и најмодерније, бићеш лепа.
А оно што стварно мисле – када будеш као идеална жртва потрошачког друштва – бићеш лепа.
Ја хоћу да ти кажем истину коју од тебе крију. Ништа у вези са тобом није лепо нити ће икада бити. Зато што је лепота сувише мала и једноставна реч за тако сложен људски феномен као што си ти. Јер сви ми саздани од атома и свемирске прашине настале пре неколико милијарди година од неке супернове. Је исте честице граде тебе и све звезде у тренутно знаним сазвежђима, које гледамо док се Богу молимо. Није ли то довољно да схватиш колико си јединствена?
Зато што си збор пажљиво одабраних нијанси с Творчеве палете. зато што ти у зеницама живи свемир који можеш видети кад се довољно пажљиво загледаш у образ који видиш у огледалу. Зато што ти у костима стоји археолошко налазиште свих ДНК ланаца својих предака. зато што у твом осмеху и даље живе њихове душе. Зато што си то што јеси управо због свих мањака и вишкова, због пегавости, маљавости, коврџавости…
Зато кад покушају да ти кажу: „Када будеш…“, заустави их и реци им да си најсрећнија кад си своја, а да су срећни увек лепи.
Богдан Стевановић
