Бескрај плочника
и живота у њему
радост живљења
дашак на ветру
постојања и реч
урезана у камену
облакодера Београда
што се разапиње
на вождовачком
сунцу великог храма
свете Јелене и Константина
док шинама пролазе
успомене детињства
једне плаве гугутке
што под крилом скрива
прво љубавно писмо
вечерње шетње
заљубљени изласци
миришу ноћи
на отвореним небом
само краичком ока
посматрам живот
црвени солитер
као небески кристал
украдене невиности
за све проведене године
живота и снаге у њему
када су лифтови
сами отварали
витражна стакла.
