Ко је то са мном
на Крсту,
био спаљен.
Једна сен
и дашак Ветра;
мир света
као трн,
и лед.
Мноштво је чуло
глас Творца,
и пропаст света;
мир тишине
као трен,
довека.
Осам векова
нас љубављу
спаја, жива
вода православља.
Штит је окован
барјак лежи
Атос је будан
пред олтаром
неба, освештан.
Силина ума
зенице Православља;
небо нас спаја-
маслином горе.
Тај пламен што је у мени
цркву ми осмишљава;
хваљен и васељен.
