Ти си Мајко родна година
Златан ћуп од ћилибара,
Јефимијина везиља и реч
Реч што ми звони са Хиландара.
Ти си песмо над песмама
Соломонова сестро од речи
Све теби могу искрено рећи;
Сузо у оку старог монаха.
Ти си земљо врт од снова
Свака река живот од боја,-
Слап хучи низ пуста поља
Над храмом сунца и жита.
Ти си ветре косач речи
Свака реч ко гуја уједа-
Испод камена ми песма јечи,
Птицо моја од плавих песама.
Ти си зоро родна година
Невеста сва у бело обојена;
Олтар од сувог злата окићен
Христос ме гледа скрушено.
Сву моју љубав делим људима
Безсребреницима и Апостолима
Оних што ме за ситниш продају;
Онако у безцење и не размишљају.
Као злу пару на неком вашару
Соломонова жељо од љубави,
Птицо моја надкрили ме вечношћу
И кажи да ме искрено волиш.
