Ове су ноћи хладне
Без тебе Господе-
На прозору голубица
Надкрилила висине.
У дубини зенице,
Моје постојбине златан врт.
Тај врт снова и радости
Што су ми Ангели поклонили;
Носе предивну слику храма.
Са тобом и без тебе живим
Ослоњен на дух постојања.
Твоја сам ломљива чежња
И ветар што се стапа-
У јутру плаве младости
Обасут речима утехе,
И упаљење свеће што гори.
Сломљеним крилима будим зоре
Потонуле у беле кринове цвета.
Налик Белом анђелу и прозорска окна,
Што ми твоја небеска рука веже-
Да потражим утеху у ноћи хладне,
Које ме именом Оца у снове зову.
