Пољубац дарежљив и прикладан
У моментима осликаног пејзажа;
Рука што је сенку осликала –
На рамену љубавног витража,
Носи светлосни плам боја.
Рањена мисао кружи ми ноћима
И безброј изгубљених ствари;
Љубав је свила гнездо среће
Осећајем да искрено постојиш;
За нечим вреднијим и бољим.
Рођени сутра боље виде будућност
Затвореним очима у ново свитање,
Док јесен мирише на опало лишће-
Што клизи по слици сећања и успомена;
Као тик испод плаветног неба и снова.
Рука што је сенку нежношћу осликала
Клизи ми цвет боје да ти припадам,
Догодила се носталгија у моментима-
Љубављу нежности осећам да те волим,
Док све у мени жели да вечно постоји!
