И немам превелике жеље
Да те на свим местима
Откријем у благим заносима,
У љубави која се сакрила.
На столу у кафани поред пута
И мирисима зараслих трава,
Што су успављивала колевку
У немоћи да ти све препишем.
Успомене од лажне љубави-
Отворена врата за несташлуке
Руке што бирају друге жене,
Мало маште у осећају невиности
Од свега сам у изобиљу равнодушан.
Окружен плавим птицама тражим утеху,
Мораћу брзо на неограниченом простору
Да увежбам лет сломљених крила.
Ужасно ме боли немоћно постојање
Најдраже усне нисам могао задржати,
Да загрлим још једном драге успомене.
Не моги из свести да избришем трајање
У трагању за собом помало одустајем,
Као шарени лептир сличном монаху;
Што је своју мисао заробио у пећини,
Гледајући у звезде обасјан Храмом сунца.
На ограниченом простору удаљених видика.
