Изгубљен корак
Лаган као срна
Мирис прашине
У облаку сећања
Питам се често
Да ли љубав постоји?
Када опадају
Трешње с грана
Или се ти, само шалиш-
Да црвеним месецом
Замениш лутање
Под небеским сводом
Шапутање у двоје
Док киша ромиња,
Капима бескраја
Да сам искрено преварен,
У ишчекивању
Новог дана и звезде
Што се на длан,
Спустила сама-
Под златним облаком
Снова и превирања,
Љубав се свила у нама
Магијом невидљивих речи;
Брода што је залутао,
У лутању заљубљених.
