Меље ми успомене дана
Док точак помера време
Зашто те више немам
Над успоменом сванућа.
Меље ми горчину са усана
Мали отвор радозналости срца
Знам када несмотрено паднем
Навире храбро жврвањ успомена.
Рука несебичне милости и блаженства
Понеће поруку овог лошег света
Да гладна уста не мељу жито-љубави
Покупи мрвице са стола и одлази.
Меље ми жрвањ бисер из окрета
Мали отвор радозналости срца
Из кога точак реком навире
Спреман да самеље жито-љубави.
Зашто те више у мислима немам
Да самном плачеш у двоје
Пред звезданим небом свода
Птица је скрушеним крилом
Побегла у златни кавез среће.
