У загрљају страсти постајем
малени бисер на дну океана.
Заробљен сањам вечна трагања
док падају љубоморне кише.
Док се из срца слива тишина
навикао сам на љуљање Ветра.
Реклама на бандери се шета
листом прохујалих година.
У опомени света постајем
меланхоличан сневач песама.
Корен што сам посадио
из љубави се само рађа.
Док около људи смишљају
неку нову партију карата.
Краљицом чувају престо
док шаховска табла страда.
Чинити само љубав и бити њен
док падају љубоморне кише.
Пахуља је неописиви снег
који копни иза зелених бедара.
Добру намеру сам прикачио
уместо мирисног цвета.
Доста је лажи сковано речима
превише унесрећеног Света.
