Јутарњи зрак пролама светлост
Које је дошло са Истока-
Христос ме обасјава знатижељом
У срцу песника што слави Господа.
Милост његових очију данас је плаветнило
Златна реч што ме љубављу обасипа,
За све утехе и падове које сам имао.
Пред Новогодишњу ноћ у боље сутра!
И све се дешава изненада, у пловидби спаса
Овде ветар на гране таласа, звоном из храма.
У мени се буди сваки титрај и знак новог плама,
Молитвом срца пред ћутњом у бескрајну ноћ.
У недоглед бескрај свега што ми је дат
И руке које се моле за мир у свету-
И ручак у храму светих Апостола у Призрену
Песници су чуђење у овом чудном свету.
У сваком срцу што слави правог Господа.
Из овог мрака , што труне у мени –
Љубављу Христа оца јединога,
Чујем песму из дубине свог гласа.
Одакле ће се чути драги Боже
Са крста, с коца или са Косова,
Ал не стигосмо куд смо наумили !
