Хиландар је у пуном значењу – српски манастир; који су утемељили Немања и његови синови Стефан и Сава, а наставили да граде и украшавају и каснији српски владари: краљ Милутин, цар Душан, цар Лазар, деспот Ђурађ Бранковић и други Бранковићи, све до Обреновића и Карађорђевића. И данас Србија обнавља и дозиђује ову нашу највећу светињу, страдалу у пожару 2004. године. Огромна средства се улажу да Хиландар поново засија у пуном сјају.
Манастир Хиландар се први пут помиње 1076. године као грчки манастир „потпуно пуст и угашен“. Остао је пуст све до 1198. године када византијски цар Алексеј III Анђео ставља Хиландар под власт и управу Немање и сина му Саве „да буде Србима на поклон вечни“.
Подизање, односно обнова, манастира Хиландара није била ни лака ни једноставна. Највећу материјалну потпору дао је Немања. То чини и његов син Стефан, први српски краљ, који ову светињу помаже током обнове и прилаже јој вредне цркевно-уметничке драгоцености и литургијске ствари. Сава, најмлађи Немањин син, због свог угледа, добио је од византијског цара разрушени манастир Зиг са поседима на самој граници Свете Горе. У Кареји, где је већ тада било седиште прота Свете Горе, Сава је купио виноград и подигао пирг са ћелијама за испоснике.
Духовни центар манастира Хиландара је црква Ваведења Пресвете Богородице која је, као живо кандило, вјековима молитвено станиште хиландарским монасима, као и свима онима који долазе да се на овом источнику напоје живе вере и лепоте православља. Тај саборни хиландарски храм већ осам вјекова подиже – дозиђује и надзиђује српски народ. Од првобитне цркве коју су 1199 године подигли Немања и Сава, мало шта је остало сачувано.
Данашња Ваведењска црква подигнута је 1293 године. Овај прелепи храм подигао је краљ Милутин, један од највећих српских задужбинара. У Милутинову цркву узидани су и делови Немањиног храма: капител и камена плоча са украсима.
Скоро век касније, крајем осме деценије 14 века, са западне стране Милутинове задужбине, дозидана је спољашња припрата – задужбина кнеза Лазара. Тиме је изглед данашње хиландарске цркве заокружен и саображен светогорском градитељству.
Црква Светих Арханђела, испред пирга светитеља Саве, настала је такође у 14. веку. По предању, задужбина је цара Душана.
Ту је још неколико мањих цркава (о којима неки други пут), од којих свака има изузетне вредне фреске и иконе, као и више њих које се налазе ван зидина манастира.
Хиландар је први српски универзитет и културни центар; то је главна српска скрипторија током цијелог средњег века, па и касније. Једно од првих књижевно-правних дела јесте „Хиландарски типих“ из 1199, који је превео и приредио Свети Сава. У њему је сачинио и кратку биографију, односно житије св. Симеона Немање, оснивача манастира Хиландара.
Манастирска библиотека с великим бројем рукописних и старих штампаних црквених књига – најстарија је српска библиотека. Бројне повеље, хрисовуље, синђелије и друга староставна документа, исписана на пергаменту и хартији, јесу аутентично историјско памћење и повијесно сведочанство о постојању ове српске лавре, али и о целокупној српској средњовјековној историји.
Узрастање и свако благостање Србије увелико је зависило од манастира Хиландара. Из ове српске светогорске лавре долазили су учени монаси који су постављани на одговоре дужности унутар Српске цркве, до игумана до архиепископа, односно патријарха.
Хиландар је, дакле, у пуном значењу – српски манастир; који су утемељили Немања и његови синови Стефан и Сава, а наставили да граде и украшавају и каснији српски владари: краљ Милутин, цар Душан, цар Лазар, деспот Ђурађ Бранковић и други Бранковићи, све до Обреновића и Карађорђевића. И данас Србија обнавља и дозиђује ову нашу највећу светињу, страдалу у пожару 2004 године. Огромна средства се улажу да Хиландар поново засија у пуном сјају.
Манастир Хиландар је наша највећа светиња и духовна узданица. Хиландар нијесу само прохујали вјекови и његова здања, овај манастир је наша савест и барометар нашег духовног стања и светосавске вере. Ми га још увек градимо и уграђујемо себе у његово духовно здање; а будућа покољења сведочиће о нама као о његовим неимарима и градитељима.
Седмица
