Археолог Ивана Грујић каже да црква на Боровцу потиче из доба ране Византије и владавине цара Јустинијана или Ираклија, из времена покрштавања Срба, и позива се на Ираклијеве записе о томе да су они овде били савезници или федерати, а претпоставља да су у ствари били староседеоци и доминантно становништво

Сребреница – Трагом прошлогодишње вести о откривеној цркви из шестог века у Ораховици код Сребренице, крећемо да се на лицу места у то уверимо.

На путу од Скелана према Сребрници дочекују нас млади љубазни свештеник, отац Александар и Ивана Грујић, археолог и директор Музеја Херцеговине која руководи ископавањима локалитета.

Александар је и заслужан за ово налазиште будући да је постављајући часни крст на локалитету Црквиште, са благословом владике Хризостома и уз помоћ народа који овде живи, не знајући ударио у зидине и место где је био олтар ранохришћанске богомоље.

Врло брзо вијугавим асфалтним путем а касније макадамом стижемо до Црквишта. То је у ствари брдо Боровац у селу Ораховица. Одавде пуца поглед на све четири стране света докле око добаци. Брдо са платоом доминира овим крајоликом. Испред нас је велики метални крст окренут истоку а са његове западне стране зидови ископина цркве због које смо дошли овде.

Ивана Грујић за „Политику” потврђује да, на основу пронађених предмета и коришћеног материјала, откривене зидине, односно темељи цркве на брду Боровац код сребреничког села Ораховица, потичу из шестог до седмог века.

Како су закључили она и њене колеге који су радили на ископавањима, реч је о хришћанској цркви из раног средњег века, димензија 16 пута 12 метара. Мало је неуобичајене архитектуре. Када не би имала анексе, могло би се рећи да је једноброда грађевина карактеристична за средњовековно доба. Међутим ти анекси то кваре и упућују на ранохришћански период и на на сличне цркве на простору БиХ и Србије. На њој је да будућим ископавањима утврди о чему је реч. Она смело тврди да су Срби ту почели да примају хришћанство и да се крсте.

Велике димензије цркве говоре о развијености, моћи и завидној насељености овог подручја које је у периоду римске доминације било најнасељеније на простору данашње БиХ. Непосредно испод цркве пролазио је римски пут и повезивао залеђе то јест римски муниципијум у данашњим Скеланима са Власеницом и водио даље према обали провинције Далмације, а касније у средњем веку према Дубровнику.

Ивана Грујић каже да ова црква потиче из доба ране Византије и владавине царева Јустинијана или Ираклија, из времена покрштавања Срба, и позива се на Ираклијеве записе о томе да су они овде тада били савезници или федерати, а претпоставља да су у ствари били староседеоци и доминантно становништво.

То се поклапа и са тврђењем Константина Порфирогенита из књиге „О народима” из 10. века где пише да су Срби на Балкану били већ 630. године, као савезници.

Овај објекат је за око два века млађи од откривених ранохришћанских базилика на подручју Скелана. До сада су овде пронађени фрагменти кандила, стакла и фрескомалтера, а у темељима се налази и римски надгробни споменик из првог или другог века.

„Ови налази, као и они у Скеланима и околини, затим у Сасама и још неким локалитетима на овом подручју говоре да је готово цело ово подручје једно велико археолошко налазиште или отворени музеј”, рекла нам је Грујићева.

Ово налазиште је за нас изузетно значајно јер потврђује континуитет живота и рада Срба на овој територији, како нам Грујићева каже, још од касноантичког или римског периода.

Сада је важно наставити систематско ископавање, заједно са оним у Скеланима, да би се у јавност изнела научна истина о Србима у овим крајевима и њиховој раној христијанизацији.

Градимир Аничић

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име