Србија може да се поноси. Тако је бар показало истраживање о нашим најуспешнијим научницима у светским размерама које је показало да су врло високо рангирани, али и да њихова достигнућа и пројекти на којима раде мењају свет медицине, електротехнике…
Међу 10 најуспешних спрских научника осам је стручњака који су пореклом из Србије, али су професионалну каријеру изградили у иностранству, на најбољим светским институтима. Ипак, у првих десет налазе се и двојица који живе и раде у Србији.
Ово рангирање се последњих година врши према Х–индексу (Хиршов индекс) и то је тренутно најрелевантнији показатељ научне успешности истраживача.
Овим поступком се мери продуктивност неког научника и то на основу броја објављених радова, а његов утицај мери се бројем цитата тих радова релевантним публикацијама.
Х индекс мере две светске цитатне базе „Wеб оф Сциенце“ и СЦОПУС и њихови резултати могу да се разликују у вредностима јер обрађују различит број докумената и публикација, али када се упореди ранг листа једне и друге базе види се да је су научници исто позиционирани.
У галерији која следи погледајте ко су наши најуспешнији научници и по чему су толико светски познати и признати.
1/10
Гордана Вуњак Новаковић
Најбоље рангирана научница из Србије која има Х индекс 96 (СЦОПУС). Проф. др Гордана Вуњак Новаковић је српско-амерички биоинжењер, редовни професор биомедицинског инжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија у Њујорку од 2005. године, где води лабораторију од преко 40 истраживача. Године 2017. промовисана је у звање професора универзитета, што је најпрестижнији академски степен резервисан за само 16 од укупно 4.000 професора на Универзитету Колумбија. Професорка Вуњак Новаковић је један од светских лидера у инжењерству хуманих ткива. Инострани је члан САНУ и члан Европске Академије.
2/10
Берислав В. Злоковић
Берислав В. Злоковиц́ је један од водећих светских стручњака у истраживању Алцхајмереве болести и можданог удара. Професор је неурологије и психологије и директор Центра за неуродегенерацију и регенерацију на Институту „Зилкха“, Универзитета Јужна Каролина и инострани члан САНУ.
3/10
Мирослав Крстић
Уважени професор и проректор за науку, виши стручни сарадник за истраживање и директор истраживачког центра за управљање системима на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу (УЦСД). Рођен у Пироту, у Србији завршио ЕТФ и постао инжињер електронике. Стручњак је за системе управљања и познат је по свом доприносу адаптивној контроли, нелинеарној контроли, стохастичким системима, тражењу екстрема и граничној контроли парцијалних диференцијалних једначина. Недавно је у САНУ одржао предавање „Аутоматско управљање смањењем загушења у саобраћају“.
4/10
Иван Гутман
Наш најбоље рангирани научник који живи у Србији. Професор на катедри за физичку хемију Универзитета у Крагујевцу, редовни члан САНУ, као и Међународне академије математичке хемије, те Академије нелинеарних наука (Москва) и Европске академије (Лондон) те почасни доктор наука на мађарском Обуда универзитету. Град Крагујевац га је 2007. године прогласио својим почасним грађанином.
5/10
Јелена Вучковић
Најмлађа наша научница на овој листи. Рођена је у Нишу где је и завршила Електронски факултет те је била најбољи дипломирани студент Универзитета у Нишу. Јелена Вучковиц́ је професор на Одељењу за електротехнику на Универзитету Станфорд, у предграђу Сан Франциска и у својој лабораторији се бави нано-фотоником и квантном фотоником.
6/10
Драган Максимовић
Професор електронског инжењеринга на универзитету Колорадо. Такође повезан са Институтом за обнову и одрживу енергију Универзитета у Колораду. Студије завршио у Београду, а докторирао на Калифорнијском институту за технологију. Постигао је значајан допринос у погледу енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије путем паметне енергетске електронике.
7/10
Станко Стојилковић
Докторирао биологију на ПМФ у Новом Саду, где је затим био доцент за физиологију. Магистрирао на ПМФ у Београду, а усавршавање наставио у Америци. Руководилац је одсека у америчком Националном институту за здравље. Стручњак је у области неуроендокринологије, а члан је САНУ од 2003. године.
8/10
Миодраг Стојковић
Овај генетичар светског гласа после дугогодишњег истраживачког рада у најпрестижнијм универзитетским клиникама и лабораторијама живи и ради у Лесковцу, где је са супругом Петром отворио Специјалну болницу за лечење стерилитета – СПЕБО.
9/10
Марко Лончар
Бивши ученик београдске Математичке гимназије, данас редовни професор електротехнике и физике на Харварду. Постао је врхунски светски научник већ у својим тридесетим годинама. Његова истраживања се односе на феномене које произлазе из интеракције светлости и материје.
10/10
Милица Радишић
Милица је са 20 година отишла да студира на Мекмастер универзитет у Хамилтону недалеко од Торонта. Данас ради на Институту за биоинжењеринг у Торонту и сврстана је у 35 најбољих и најперспективнијих младих научника у свету. Ради на револуционарном пројекту које би требало да доведе до тога да оштећено срчано ткиво може да се зацељује вештачким ткивом.
blic.rs
