Можда многи нису чули за Милована Kоловића, али се његова дела препознају у читавом свету , овај уметник из Бапског поља код Kраљева бави се пирографијом, дуборезом и позлатом у сврху иконописања. По повратку са Свете Горе Kраљевчанин је свој мир пронашао сасвим случајно кад је једног јутра на, како каже, и дан данас необјашњив начин почео да се бави иконописањем, а данас његове иконе красе бројне светиње и све то уз благослов Хиландара.

„После тог првог одласка на Свету Гору схватио сам колико Господ све уреди , схватио саm да једино што човека може да доведе до среће и до неке лепоте то је мир, е то сам пронашао уз икониописање. Занимљиво је да прву икону нисам знао коју сам нацртао , свештеник ми је рекао и то је био Нектарије Егински , а онда је то кренуло својим током, ево данас имам 997 икона”, Милован Kоловић иконописац.

Овај човек доказ је да и најобичније парче дрвета које бисте можда бацили може постати право ремек дело које ће некоме донети мир и благостање.

„У моментима иконописања препустим се да дам најбоље што ја умем, али да сам Господ води моје руке, моје тело, моје очи. Тај мир да пренесе на парче дрвета, које би можда завршило у неком огњу, а ја оживим колико толико да буде у неком дому или некој светињи”, рекао је Kоловић.

Милован за израду својих икона користи само природне материјале, а оно што је кључно јесте да се познаје душа дрвета на ком се ради.

„Не може да буде из делова дрво, пре него што започнем икону, знам шта може на дрвету да буде, јер не може се од сваке врсте дрвета направити икона”, казао је Kоловић.

Најлепши тренутак за Мирослава јесте када зна да ће дело његових руку донети благодети у нечији дому.

„Kада ми се догоди да икону радим за нечији дом, за конкретну личност више треме имам, тада највише пажње посећујем. На крају долази тај најлепши чин када из руке у руку предајем икону, пожелим срећу, сваку благодет и свако здравље од оног момента када тај мој рад уђе у нечији дом“, казао је Kоловић.

Овај самоуки човек иконописањем се бави скоро седам година, а његова дела налазе се на Хиландару, храму Светог Димитрија у Солуну, у манастиру Никоље и Радовашница, али и многим другим светињама широм земље и иностранства.

 

Rina

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име