Оригинална по свом живопису и архитектури, ова црква дуго времена привлачи пажњу научника и истраживача, па ипак, до данас се не зна тачно да ли припада тринаестом или четрнаестом веку, да ли је била бугарска или српска.
Налази истраживача Живојина Андрејића говоре следеће – „Kтитор обнове цркве и живописања је господин Белаур – Бела Урош, брат деспота и будућег цара Михајла III Шишмана“, а што се тиче датовања овај истраживач додаје „Специфична архитектура Свете Богородице у Доњој Kаменици са две куле јасно је сврстава у рашки стил цркава с краја 12. и почетка 13. века.“
А постоји и мишљење да је цркву саградио велики војвода деспота Лазара Бранковића, Михајло Анђеловић. Исто тако се сматра да су на горњем спрату насликани Михајло и његова супруга са своја три сина.
У сваком случају, иконографски и стилски, Богородичина црква у Доњој Kаменици издваја се од свих до сада познатих цркава на простору читавог Балкана, а неке од фресака Цркве пресвете Богородице Доња Kаменица су јединствене у српском средњовековном сликарству.
Релативно је малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности. Богородичина црква има основу крста неправилног облика, изнад кога се уздиже купола. На њеној западној страни се налази нартекс са спратом, над којим се уздижу две мале симетричне звоник куле. Испред нартекса је некада постојао дрвени егзонартекс са спратом, од кога су данас видљиви само камени темељи, а његов приближан облик је приказан на моделима цркве, насликаним у ктиторским композицијама.
Ktitorska kompozicija, Foto: Wikimedia Commons
Живопис Богородичине цркве је различите тематике и носи одлике Ренесансе Палеолога, карактеристичне за то доба. Kтиторске композиције су приказане у црквеном наосу и на спрату нартекса. Циклуси сцена из живота светог Николе и свете Петке су налсикани у кулама звонарама и на спрату нартекса, док је његово приземље украшено фрескама владара и светих ратника који напоредо загрљени јашу. Поред ктиторских протерета, у првој зони наоса су приказани свеци, док су изнадњих насликана Страдања Христова и Велики празници. У олтарксом делу је приказана Богородица са Христом и анђелима и Поклоњење архијереја.
Сматра се да су живопис радила два мајстора, а посебно благо чине ктиторске композиције и портрети властелина са богатством детаља у приказивању њихове раскошне владарске одежде. Изузетне уметничке вредности су и представе Тајна вечера, Благовести, Богородица Одигитрије са Христом и Успење Пресвете Богородице.
Национална географија
