Београд је низом манифестација обележио 75. година од Ослобођења у Другом светском рату. Након вишедневних крвавих и тешких борби припадници Народноослободилачке војске Југославије уз помоћ совјетских савезника ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије и тако окончали четворогодишњи период окупације током кога је страдао велики број Београђана, а сам град претрпео огромну девастацију.
Тог јутра, 20. октобра Немци су планирали да минирају Стари савски мост, а један на први поглед, сасвим обичан грађанин, био је решен да их у тој намери спречи. Учитељ Миладин Зарић (1889 – 1976) кренуо је у цик зоре са вером да ће спасити свој народ, Београд и Србију коју је много волео.
Миладин је до тада већ учествовао у три рата и био је решен да Немце спречи у минирању моста. Он је са нимало страха закорачио на мост, на којем су се у том тренутку налазили и Немци. Дуж моста налазила се бела жица која је повезивала бомбу и детонатор и приметивиши је, Зарић је узео ашов и ударао по жици све док она није пукла на два дела. Срећом, Миладин након овог подвига није убијен. Београд је управо тог дана и ослобођен, тачно 1.287 дана након окупације.
Миладин Зарић је био учитељ из Београда, родом из Косјерића. За своје заслуге, добио је већи број југословенских и страних одликовања и других признања. Током рата, живео је у стану у Карађорђевој улици на броју 69. Он је у октобру 1944. године с прозора свог стана примети да немачки војници минирају Стари савски мост.
Тог јутра, када је у близину дошла совјетска војска, а део немачких трупа се повукао, он је изашао из склоништа и пронашао групу војника Црвене армије. Заједно са њима се упутио ка мосту, али како је само он знао положај детонатора и жице, упутио се сам ка мосту. Приметио је ашов поред једног мртвог немачког војника, а затим прекинуо детонаторску жицу која је већ била запаљена.
Средином 2013. године покренута је иницијатива да назив моста буде промењен, међутим уместо тога, испод Старог савског моста исте године постављена је табла са његовим ликом и краћом биографијом. Такође, 2014. године у Карађорђевој улици код броја 69, где је живео, подигнута је плоча у знак сећања на поменутог јунака. Иницијатива за преименовање моста је и даље у процедури у Скупштини града.
Извор: Београдске приче
