АРХИВ САНУ деценијама је скриваo Грујићево сведочанство о томе како је са мајором Вермахта Рајсвицом спасавао мошти српских светих владара кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића 13. и 14. априла 1942. године.

– Из Митровице смо кренули за манастир Шишатовац. Пред манастирском капијом дочекали су нас хрватске усташе, домобранци и оружници, са деловима немачких трупа састављених од домаћих Немаца. Представници те војске и жандармерије известили су нашег пратиоца Рогоза, хрватског часника за везу, да су сви путеви око манастира војнички осигурани и да можемо мирно свој задатак у манастиру извршити.

Манастиром је као комесар управљао фолксдојчер Дитрих, који је у конаке уселио многобројну породицу.

– Отворио нам је цркву и одвео нас пред престону икону Христа Спаситеља пред којом је лежало свето тело кнеза Стевана Штиљановића, обавијено покривачима. Њима је било покривено и раније док је лежало у ковчегу богато украшеном сребрним орнаментисаним и позлаћеним оковом и медаљонима петорице светитеља у емајлу. Тај ковчег, као све друге драгоцености манастирске однело је још прошлог лета нарочито поверенство изаслато од хрватске владе у Загребу, под водством г. Владимира Ткалчића, директора музеја за уметност и уметнички обрт. Том приликом скинута је са главе светитељеве и однесена сребрна круна, као и друге драгоцености, којима је било украшено светитељево тело – забележио је Грујић.

ИЗ ОЛТАРА су однесени сви најпотребнији предмети за богослужење, а ризница је била потпуно испражњена. Пошто су мошти деспота Стефана стављене у ковчег и утоварене у немачки камион, спасилачка мисија је наставила пут до манастира Јазак, који је био потпуно опљачкан.

– Ту су нас на сличан начин као и у Шишатовцу дочекале хрватска и немачка војска. Свете мошти цара Уроша нашли смо у његовом старом ковчегу. Али кад смо отворили ковчег одмах нам је пала у очи немила слика разбацаних светитељских костију у највећем нереду. Скупоцени покривач са њих је скинут и однесен, а испод њих је нечија рука вршљала тражећи по свој прилици тобоже неко скривено благо, па је том приликом испретуран и цео костур. Од вредносних предмета остала је само стара епископска митра без драгоценог метала и веза на светитељској голој лобањи – бележио је Грујић.

ИЗ МАНАСТИРА Јаска мисија стиже у Руму касно по подне 13. априла.

– Ту сам замолио хрватског официра за везу г. Рогоза да нам допусти да света тела цара Уроша и деспота Стефана сместимо у румску Саборну цркву, да не би морала ноћити у камиону. Он нам је изашао у сусрет те смо од породице комесара те цркве, једног румског Немца добили црквене кључеве. Дотле су војне власти наредиле да један вод домаћих немачких трупа ода почаст моштима српских светитеља и одржава стражу крај њихових ковчега.

За време преношења светих моштију и постављања страже дошли су у цркву многи Срби, али и Немци.

Сутрадан ујутро српска и хрватска комисија у пратњи заступника немачких окупационих власти др Рајсвица и хрватског официра за везу бојника Рогоза одвезла се до села Стејаковаца својим аутомобилима. Ту их је дочекало шест запрега најимућнијих Срба домаћина.

– ПОСЛЕ двосатне вожње кроз тешко сремско блато дошли смо у манастир Бешеново где је на сам дан објаве рата немачког рајха Југославији 6. априла 1941. године било склоњено свето тело кнеза Лазара косовског мученика, из манастира Врдника – Раванице. Свете мошти кнеза Лазара нашли смо у његовом ковчегу у коме је донесен из Врдника. И овде, као и код цара Уроша и кнеза Стевана Штиљановића однете су све драгоцености које су се налазиле на моштима. Из манастира Бешеново, као и из Шишатовца и Јаска однесене су у Загреб све драгоцености, не само из ризнице, него и из олтара и са светог престола.

МОШТИ кнеза Лазара су утоварене у немачки војни камион и мисија је око 11 пре подне стигла у Руму.

– Ту нас је пред црквом дочекала маса света на којој су Срби поновили жељу да им се допусти кратко време одстојати у молитви пред светитељским ковчезима, али је хрватски официр за везу и овом приликом изјавио да му то није могуће дозволити. Око 14 часова изнесени су из румске Саборне цркве ковчези с моштима цара Уроша и кнеза Стефан Штиљановића и смештени у немачки транспортни камион поред ковчега с моштима кнеза Лазара. И том приликом један вод немачких домаћих трупа одао је војничку почаст светим моштима.

Испред камиона је ишао аутомобил с хрватским официром за везу и комисијом, а иза њега ауто са српском комисијом уз коју је био и фон Рајсвиц, који је био гаранција да се неће пуцати на Србе. Конвој је стигао око четири по подне у Земун, где је на Рајсвицово инсистирање постројена чета хрватске морнарице да ода почаст српским светитељима.

Камион је поред тог почасног строја наставио пут преко железничког моста према Београду.

СА ДРУГЕ стране реке чекала је делегација на челу с представником министарства просвете и вера Велмар-Јанковићем и пуковником Александром Радуловићем, а чета Српске државне страже одлала је војничку почаст док су ковчези с моштима из немачког камиона пребацивани у српско возило Црвеног крста које је око 17 часова довезло мошти пред Саборну цркву.

– Ту су их дочекала преосвећена господа епископи на челу са скопским митрополитом Јосифом, замеником српског патријарха, многобројни свештеници обучени у свечана црквена одејанија и калуђери с панакамилавкама, поред великог броја народа који је и без специјалног обавештења сазнао за пренос моштију – написао је Грујић. – Мошти су изнесене из аутомобила и после обиласка око цркве смештене испред иконостаса, где су данима долазиле реке Београђана да им се поклоне. С тим је завршена и моја мисија за преношење моштију српских светитеља из Фрушке горе за Београд.

Грујић је напоменуо са захвалношћу улогу Рајсвица.

– Представник немачког Рајха господин др Рајсвиц показао је овом приликом не само обичну куртоазију културног човека него и правилно схватање нашег национализма и дубоко саосећање са нама. Моје је мишљење да би том човеку у правом смислу те речи требало дати и посебно званично признање наших власти.

ЗЛОЧИН „ДЕЦЕ ЗАПАДА“

СВЕДОЧАНСТВО о преносу светих моштију оставио је и др Светозар Душанић, директор Музеја кнеза Павла. „Један од најтрагичнијих тренутака своје историје српски народ доживео је кад су из Срема донесене мошти тројице његових светитеља владара. Сакупљени верници Српске православне цркве били су пуни бола и туге са сузним очима, суморна и мрачна изгледа, као што је било и оловно зимско небо изнад њих, свесни тешког момента своје историје толико пута крвљу и страдањима писане. Те злочине не врше турска племена већ аријевци и „Европејци“ деца Запада, која се размећу својом хиљадугодишњом хришћанском традицијом. Нико од нас није могао никада да претпостави да ће доћи време када ће српски народ доживети од ‘братске руке’ небратског хрватског народа тако страшне ударце…“

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име