Ако прочитате шта су свети Оци писали о њиховој личној борби да искусе Бога у свом животу, видите да су имали исте или сличне тешкоће, искушења, па чак и увреде са којима се ми суочавамо. У овој ситуацији, основни елемент који их је одликовао била је њихова жеља, њихова чежња да иду напред и постигну свој циљ, чак и када је овај напор био неуспешан. Када се Свети Исак Сирин обратио монасима, поделио је људе у три групе: искушенике, оне у средини и савршене. Он закључује тако што их у суштини охрабрује да наставе да желе, траже и чезну, чак и ако не остваре свој циљ.
Требало би да наставе да проучавају Свето Писмо, да се чувају негативних мисли и, посебно, да моле Бога са марљивом молитвом и стрпљењем. Он ће им тада дати оно што желе и отворити им врата, због њиховог смирења. Пошто се тајне откривају онима који су смирени духом. Што се тиче њиховог односа према Цркви, људе ових дана углавном карактерише равнодушност и одбацивање, пре него непријатељством. Свакако да поруке које шаљемо као „људи из Цркве“ нису од оних које би их натерале да из темеља промене свој став. Сви ми сносимо одређену одговорност сразмерну врсти личности које смо, а наш курс је одређен личним изборима које свако од нас доноси.
У нашем времену сигурно постоје људи који желе да напредују, али којима је тешко да остваре оно што покушавају. Они се труде, падају; буду освежени, па фрустрирани. Свети Исак је сасвим јасан: немој престати да чезнеш и да желиш промену. Молите се и будите стрпљиви. Последњу реч има Бог и он је открива смиренима. Брзо напредовање, директна комуникација и лакоћа кретања не подстичу стрпљење. Желимо да се све деси овде и сада. Али, чини се да Бог не жури. Његов начин живота је другачији од нашег и оно што морамо да разумемо је да смо позвани да живимо као Он, а не обрнуто. Када знамо како су они који су бивствовали пре нас постигли светост, схватамо да су углавном имали вољу и жељу, а онда и Силу Божију. Она је била активирана њиховом свешћу о својој слабости и то им је открила Благодат „која лечи слабе и снабдева недостатне“. На овај начин све постаје лако, лепо и радосно.
Свештеник Андреас Агатоклеус
pemptousia.com
Превела редакција Чудо
