„На икони Васкрсења Адам зачуђено гледа свог Творца. Ева такође, али не толико, она је помало узнемирена. Али, сви ћемо се зачудити тога дана.“[2] Свети Софроније Атонски
Увод
Сликарство као молитва: уметност А. Софронија Сахарова је трећа књига списа сестре Габријеле о иконографском наслеђу Светог Софронија Атонског. То је лепа публикација великог формата[3] која представља величанствену панораму фотографских нагласака из светитељевог обимног иконографског и дизајнерског рада.
Почевши од фасцинантних уводних мисли о креативности, слободи и икони, она затим објашњава приступ Светог Софронија иконографији, који је допуњен каснијим поглављем о његовим уметничким техникама. Већи део књиге обухвата избор великих фотографија у боји које документују многе аспекте ширине пројеката на којима је радио, од цртежа и припремних студија, мурала и икона на панелима, до дизајнерских радова укључујући вез, тепихе од таписерије, облике слова и металне радове. Након слика следи део детаљних белешки које пружају додатни увид и информације о сваком од пројеката. Овај резиме ће дати кратак преглед списа, а затим ће се усредсредити на истраживање и представљање неких од богатих пројеката који су представљени у књизи.
За разлику од претходне две монографије, Сликање као молитва својој теми приступа из угла иконописца који је светитељу помагао у његовом раду. Садржи бројне фасцинантне коментаре Светог Софронија, а садржи и драгоцена размишљања о уметности и пракси иконографије, расположењу иконописца, ликовним методама које је светитељ користио и неке белешке о практичној реализацији илустрованих пројеката.
Креативност, слобода и икона
„Надахнуће са висине зависи у великој мери од нас – да ли отворамо своје срце да Господ – Дух Свети Који ’стоји на вратима и куца’ – не мора насилно да уђе… Господ чува слободу оних који су створени на Његову слику.“[4]
Свети Софроније Атонски
Проткано цитатима као што је наведени из Светог Софронија, уводно поглавље садржи размишљања о његовом уметничком приступу, о иконографској пракси и неопходном расположењу иконописца, наглашавајући унутрашњи живот, смирење и божанску благодат.
Сестра Габријела пише: „Најдиректнији начин да се створи слика о Богу је кроз срце, месту сусрета Бога и човека, али то остаје лична и скривена форма. Постоји визуелни пут до срца, који је пут иконе.“[5] Описујући иконографску уметност као израз духовног света, она пише о значају смирености током целог процеса, рекавши да иконописац: „…тражи божанско надахнуће за свој[6] рад и да би примио овај, а не неки други утицај, потребан му је понизан и молитвени став, признајући да није господар ситуације… Иконописац ће покушати да се ослободи од свега што омета или је противно деловању Божанственог надахнућа. Ово захтева и смирење и подвижништво, али како аскетски подвизи могу довести до гордости, а тиме и одвратити благодат, то је смирење оно што је суштински део. То га чини отвореним за друге и њихове сугестије и отвореним за благодат. Чува га у ригорозном самоиспитивању и проверу у молитви са савешћу и са идеалом који је смерни пример Христов… Ово божанско смирење је недостижно на земљи, али у стремљењу ка њему и откривању својих унутрашњих мисли и стања ономе са већим искуством у духовном животу, може се постићи потпуније разумевање. Иконописац има за циљ да се смири, дајући место благодати да делује тако да он сам постане слуга или помоћник иконе која се ствара, а не њен творац.“[7]
Смирење је, наравно, један од најважнијих аспеката хришћанског пута и његово стицање је вечна вредност у срцу богословља и светог Силуана Атонског и светог Софронија. Свети Силуан нам каже да нас „Дух Свети учи у смирење Христово, да душа увек носи у себи Божанску благодат која радује душу“.[8]
Друга централна одлика богословља и живота Светог Софронија била је његова неуморна потрага за све већим знањем о Творцу. „…потрага за богопознањем била је цео подухват живота оца Софронија и нашла је израз у његовој уметности.“[9]
Свети Софроније је о томе писао у вези са стваралаштвом, одражавајући следеће: „Непрекидно пењање ка даљем и даљем познавању Бога такође је стваралачки чин, иако посебног реда.“[10]
Касније у његовом животу све ове теме које су га толико заокупиле спојиле су се у његовом иконографском раду. Као што је описано у претходним резимеима, иако је Свети Софроније раније био професионални сликар у Паризу, на неколико деценија је углавном напустио сликарство да би се потпуно посветио духовном животу као светогорски монах и духовник.
Међутим, „…после дугих година посвећених молитви, околности живота оца Софронија су се промениле и он се поново бавио сликањем. Сада је могао да донесе плод свега што је научио из свог духовног искуства ослањајући се на широко знање које је стекао као млади уметник. Тиме је пригрлио велику традицију иконографије.“[11]
Настављајући да описујемо његов радни приступ, каже нам се да је он, „…повукао све своје раније уметничко знање како би на јединствен начин изразио сопствени богати духовни живот и монашко искуство.“[12]
„Свака икона је била прожета молитвом и свака нова идеја је подвргнута пажљивом испитивању да ли је у складу са њом свето предање. Отац Софроније је свим срцем пригрлио иконографско предање, бирајући га као најпогоднији начин изражавања духовног света. Међутим, то није спутавало његову слободу и његов стваралачки дух је увек био будан у оквиру иконе, увек задржавајући лични додир.“[13]
Цртежи:[14]
„Пре него што је започео рад на лицу, отац Софроније је направио неколико припремних цртежа, прво као студије, а на крају као тачне цртеже црта лица. Друго разматрање је била размера, величина и положај сваке фигуре.“[15]
Следи мали избор цртежа Светог Софронија који се налазе у целој књизи. Многи су „радни цртежи“, који нису замишљени као завршни радови, већ су прелиминарне студије намењене као део процеса припреме за друге радове као што су мурали или иконе на панелу. За иконографа је ово необичан приступ, али је карактеристика његове јединствене праксе. Студије су коришћене за пречишћавање и развој израза и сличности, као и за проналажење начина да се оптимално допуне и ускладе са широм композиционом шемом. „Отац Софроније је радио и припремне студије у меком пастелу. Овом методом је био у могућности да тестира боје и изразе на опипљивији начин од осенчених цртежа оловком.“[16]
„Не постоји Христова икона која одговара нашим мислима, очекивањима и сновима. Када видим икону Христову, само приметим да ЈЕ то Христос и мој ум се уздиже неизмерно више.“[18]
Свети Софроније Атонски
Овај цртеж Лика Христовог урађен је у припреми за пано иконе која се налази на иконостасу у капели Светог Силуана у манастиру Светог Јована Крститеља. Овде видимо пример непрекидног трагања Светог Софронија да ликовно прикаже Христов лик, он „…никада није престајао у свом покушају да верније прикаже Лице Христово. Сваки пут се у најбољем случају само мали фрагмент приближио ономе што је тражио.“[19]
Трагајући за правим изразом, отац Софроније је израдио ову колоритну студију нежним пастелима са додатком акварела, припремајући се за мурал Свете Тројице у манастирској трпезарији.[21] Лице зрачи дирљивим изгледом бестрасности, у комбинацији са бескрајном божанском љубављу и дубоким саосећањем према Његовом створењу.
Свети Софроније је често правио импровизоване скице на свим доступним папирима за различите пројекте који су у току. Ова студија главе лава за икону Христа у слави је пример где је коришћена расклопљена коверта упућена архимандриту Софронију у Старој парохији. Напомена: марка од 3½ п и поштанска ознака од 18 часова 11. фебруара 1974.
„Серафими могу бити озбиљни, да изазову спасоносни страх код посматрача.“[24]
Свети Софроније Атонски
Ова пастелна студија приказује серафима који наглашава његове ватрене карактеристике. Са богатим тамноцрвеним нијансама и провидним нијансама у црвеној и светло плавој боји, области сенке у најдубљој плавој боји су у контрасту са преовлађујућим црвеним тоновима. Отац Софроније је објаснио да црте серафима треба да личе на Христове, будући да су створени по Његовом лику.
Приликом цртања очију, ако се повуче линија преко основе да би је мало затворила, поглед је појачан, концентрисанији и даље усмерава поглед.“[26]
Свети Софроније Атонски
Овај цртеж Светог јеванђелисте Јована заснован је на ранијој слици коју је он направио у манастирској трпезарији, задржавајући црте лица, али мењајући његов израз. Ово је тренутак на Крсту када су га он и Мајка Божија, окружујући Господа, посматрали са потпуном љубављу, бестрасношћу и тугом, али и чуђењем и страхопоштовањем. Линије у фломастеру су присутне да укажу на тачан положај цртежа када се поставља на зид у припреми за пренос слике.
Свети Софроније је направио овај цртеж као студију лица на основу прве иконе светог Силуана коју је насликао Леонид Успенски педесетих година прошлог века у Паризу. Свети Силуан је приказан у молитви Христу Који је у пуној слици у горњем левом углу. Овај цртеж је коришћен за мурал светитеља који се налази у манастирској трпезарији. Осамдесетих година 20. века Свети Софроније је направио први фронтални приказ Светог Силуана, у почетку као цртеж за мурал, а затим су оба додатно развијена за иконе на паноу.[28]
Фусноте:
[1] Детаљ са Васкрсења, мурала Светог Софронија, Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 116.
[2] Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 188.
[3] There is also a smaller paperback edition available online, but this review concerns the hardback edition.
[4] Archim. Sophrony, We Shall See Him, 1988, p. 120, Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 13.
[5] Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 11.
[6] Ради једноставности, сестра Габријела користи кушки род.
[7] Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 13.
[8] Archim. Sophrony, Saint Silouan the Athonite, p. 161, Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 191.
[9] Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 11.
[10] Archim. Sophrony, Wisdom from Mount Athos, Crestwood: St Vladimir’s Seminary Press, 1974, p. 13. Painting as Prayer, p. 14.
[11] Sr Gabriela, Painting as Prayer, p. 15.
[12] Ibid. p. 9.
[13] Ibid. p. 15.
[14] Ibid. pp. 18–75.
[15] Ibid. p. 181.
[16] Ibid. p. 182.
[17] Ibid. p. 25.
[18] Ibid. p. 185, Saint Sophrony, из ауторових забелешки.
[19] Ibid. p. 185.
[20] Ibid. p. 26.
[21] Ibid. pp. 80 to 83, for photograph of the full mural.
[22] Ibid. p. 33
[23] Ibid. p. 37.
[24] Ibid. p. 186.
[25] Ibid. p.48.
[26] Ibid. p. 186.
[27] Ibid. p. 61.
[28] For photographs of the drawing, mural and the icon of Saint Silouan (which are in St Silouan’s Chapel) please refer to my earlier review of Seeking Perfection in the World of Art.
ИЗВОР: https://orthodoxartsjournal.org/painting-as-prayer-the-art-of-a-sophrony-sakharov/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 09.05.2022.
