На празник Светог Филарета Милостивог, 14. децембра 2024. године, славу Добротворне установе Епархије шабачке, служена је света архијерејска Литургија у храму Свете Тројице на Летњиковцу.
Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског и координатор Верско добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, уз саслужење Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја; протојереја Милутина Илића, архијерејског намесника другог шабачког; протојереја Славише Марковића, секретара Управног одбора Добротворне установе „Свети Филарет Милостиви“; протонамесника Синише Никитовића из ВДС Епархије нишке „Милостиви Самарјанин“; јереја Стефана Дамјановића из ВДС Епархије шумадијске „Свети Јован Милостиви“; јереја Драгана Јеремића и Владимира Перића, чланова Управног одбора Добротворне установе „Свети Филарет Милостиви“; као и протођакона Немање Ристића и ђакона Стефана Митровића и Сретена Божића.
Празничном беседом, после читања светог Јеванђеља, присутнима се обратио епископ Петар. Пошто су освештани славски дарови, епископу Петру, гостима из Нишке, Шумадијске и Бачке епархије, свештенству и верном народу, поздравно слово и речи благодарности упутио је епископ Јеротеј:
– Свети Филарет нам показује велики труд и љубав Божју која га је стално подстицала да у другим људима види икону самог Бога. Док је живео у овом свету, он се стално трудио и није тражио покоја говорећи да се уморио и да треба и други да служе. До задњег издисаја је служио својим ближњима, а ми људи обично када дође тај моменат да пређемо у онај други свет говоримо о покоју, починку од свих дела овде које смо чинили. За разлику од нас обичних људи, светитељи немају покој у том апсолутном смислу, него и даље настављају да делају. Свети Филарет, док је живео у овом свету, давао је, раздавао и помагао свима. Нарочито је потресна његова сахрана, када су сви ти потребити и нишчи се окупили, а кажу да их је било као мрава, и плакали и ридали, јер их је оставио њихов отац и хранитељ. На том свом погребу је учинио једно чудо и показао да је он и даље наставио да дела и да та љубав Божија, која се уселила у њега Духом Светим, наставља да живи. Светитељи не умиру и не умарају се. Они и после смрти служе нама људима, слушају наше муке и наше потребе, и благодаћу Божјом нам помажу и исцељују нас.
Епархија шабачка
