Славни српски научник оставио је неизбрисив траг у историји науке, али се чини да још увек не знамо довољно о њему.
Михајло Пупин – изумитељ, професор Универзитета Колумбија и почасни конзул Србије у Сједињеним Америчким Државама.
Током свог дугог живота, он је човечанству и науци учинио више непроценљивих услуга – пронашао је: Пупинове калеме, електрични пренос помоћу резонантних струјних кола, вишеструку телеграфију, вишеструку антену за преношење електричних таласа, апарат за телеграфске и телефонске преносе и још много тога.
И поред свих ових достигнућа, чини се да је Пупин увек на нашим просторима остајао донекле у сенци Николе Тесле, па мало људи зна занимљиве детаље о његовом животу.
Ко је заправо био Михајло Пупин?
1. Узбудљиво путовање у Праг
Када је имао свега осамнаест година (1872. године), Пупин се упутио у Праг на школовање, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева. Међутим, прво његово дуже путовање завршило се неславно: неко од путника му је из торбе украо печену гуску коју му је мајка Олимпијада спаковала да ручак, а потом се сукобио с кондуктерима.
Ипак, тада је упознао амерички брачни пар од којих је први пут чуо енглески језик и, касније, приче о Новом свету, у којем ће касније изградити читав живот и каријеру.
2. Почетак у Њујорку са свега пет центи у џепу
Када се искрцао у луци „Касл гарден“, Пупин је имао само пет центи, а убрзо је и то потрошио осладивши се питом од шљива.
„Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста“, написао је својевремено Пупин и додао да за младог човека који је решио да сам себи крчи пут није нарочита несрећа то што нема новца – све док има довољно снаге.
Поред тога, како би скупи новац за ово путовање, продао је све што је имао, изузев одеће коју је имао на себи и феса, који нико није хтео да купи.
Иначе, иста ова лука била је први комад америчког тла на који су касније крочили Никола Тесла, Јозеф Пулицер, Хари Худини и многи други.
3. Као ни тај први дан, прве године у Америци нису биле лаке.
По доласку у САД, Пупин је дању радио као физички радник, а ноћу учио енглески, грчки и латински и похађао вечерње курсеве. У јесен 1879. године, положио је пријемни испит и постао студент Колумбија колеџа (који је касније преименован у Универзитет Колумбија) у Њујорку.
Као примеран студент, ослобођен је плаћања школарине, а већ крајем прве године студија је добио две новчане награде – за успех постигнут из грчког језика и математике. Поред тога, наставио је да обавља физичке послове, а почео и да држи приватне часове.
4. Још један тежак почетак
Пупин је школовање наставио у Кембриџу и Берлину, а по повратку у САД постао је предавач на Колумбија колеџу. Одељење за елетротехнику, на којем је радио, било је у том тренутку новоотворено и веома сиромашно: просторије нису биле адекватне за предавања, а уређаја којима су вршена истраживања и извођени експерименти било је премало.
Због тога су Пупин и његов колега и велики пријатељ Френсис Бејкон Крокер дошли на идеју да наплаћују улаз на предавања о електрицитету. Цена није била ниска за то време – индустријалци који су похађали ове часове морали су да издвоје великих 20 долара. Ипак, труд се исплатио и ускоро су Пупин и Крокер прикупили довољно новца да Одељење за електротехнику опреме неопходним апаратима који су им омогућили даља научна истраживања.
Управо то је разлог што данас зграда Универзитета Колумбија у којој су одељења за физику и астрономију носи име нашег научника – Пупинова лабораторија.
5. Био је један од оснивача Насе
Мало је познато да је Пупин учествовао у стварању великих институција у Америци, а једна од њих је и НАСА.
„Михајло Пупин био је члан Националног саветодавног одбора за аеронаутику“, наводи се у архивама Насе, која је настала од овог тела.
Доказ је и фотографија с првог састанка Националног саветодавног одбора за ваздухопловство, на којој се Пупин налази.
6. Пупин је допринео српској култури
Славни научник је ране школске дане провео у друштву Уроша Предића, а с овим сликаром је остао близак пријатељ читавог живота. Колико је држао до уметности, показује то што је куповао значајне слике и носио их у САД, где их је брижљиво чувао док се у нашој земљи не створе услови за чување важних уметничких дела, а потом их враћао у Србију. У Народном музеју у Београду још увек постоји Пупинов уметнички легат, а управо му је Предић помагао да га створи.
7. Свету је описао српску мајку
Михајло Пупин је први Србин који је добио Пулицерову награду, за аутобиографију „С пашњака до научењака“. Он је њом Американцима показао свет далеке балканске земље у којој је одрастао, родног Идвора, српски народ и своју мајку.
„Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило, јер сам своју аутобиографију зато писао да у њој представим свету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена“, рекао је својевремено Пупин, који је 1913. године при САну основао „Фонд Олимпијаде Пупин“ за помагање школовање сиромашних малишана у Старој Србији и Македонији.
Током његовог живота, у Америци је чак извођена и представа у којој је главни лик била – мајка Олимпијада Пупин.
8. По доласку у Америку, додао је свом имену реч „Идворски“.
Поносан на свој завичај и како би истакао место свог порекла, Пупин је свом имену додао и надимак по којем га је запамтила и историја.
viseodzivota.com
