У овом видеу о. Теодор говори о сиромашнима духом и о томе како ће они почети да доживљавају блаженство: „Сиромаштво духа је први, први и најнеопходнији услов, који омогућава човеку да сарађује са Богом – Богом који је и сам понизност. Протојереј Теодор је свештеник Православне Цркве Воздвижења Часног Крста у Грузији. Ова беседа је изговорена 13. октобра 2022. године.
о. Теодор:
Човек без смирења, човек који одбацује заповест Господњу да буде сиромашан духом… Какав је то човек?
Они су самопоуздани, мисле: „Ја сам мудар“, „Паметан сам“, „Знам истину“. Ако изађемо на улице и питамо људе о истини, видећемо да сви знају шта је то, без обзира на тему, да ли је то тема морала, породичне структуре, односа са комшијама и рођацима, политике. , итд. Сви су 100% сигурни у све.
Врло је ретко срести некога ко ће рећи да нешто не зна.
Сви знају све, а то је посебно тачно када је у питању религија. Ово је дато.
И тако, када човек мисли да све зна, када верује да има најбоље расуђивање, најбољу способност размишљања, када мисли да је веома паметан и да је све то његовом заслугом, када верује да он је све, за разлику од свог комшије, који није толико паметан, није толико талентован, није толико образован или честит.
Како Бог, који је смирење, може да дотакне срце човека који тако размишља?
И тако нам Господ каже да ћемо почети да доживљавамо блаженство када схватимо да у стварности немамо ништа и да ако нешто имамо [то је од Бога], како нам каже апостол Павле: „шта имаш да си учинио није примљено? А ако сте га заиста примили, зашто се хвалите као да га нисте примили?“
И тако човек почиње да схвата да нема ништа по својој заслузи. Да ли сте сами одлучили да се родите? Чак је и сам живот дар од Њега. Другим речима, немате ништа што је ваша сопствена заслуга. Чим то схватиш, ово је почетак сиромаштва духом – „Немам ништа, Господе“
Ако и даље мислимо да смо нешто, идимо на гробље и видимо шта ће бити са човеком после смрти, види шта је од њега остало. „Али шта је са душом” – могло би се приговорити.
Да, душа која је пуна егоизма, личног интереса, самопоуздања и таштине. Сиромаштво духа је први, први и најнеопходнији услов, који човеку омогућава да сарађује са Богом – Богом који је и сам Сиромашан.
Превела редакција Чудо
otelders-org
