Књижевница и сликарка Вилхемина Мина Караџић Вукомановић, ћерка Вука Караџића и Ане Марије Краус рођена је на данашњи дан 12. јула 1828. године у Бечу. Њени родитељи имали су 13 деце, али су сви, осим Мине и Димитрија умрли у детињству или раној младости. Дом Караџића посећивали су велики, знаменити људи : Бранко Радичевић, Ђура Даничић, Јернеј Копитар, Петар Петровић Његош, Јакоб Грим, кнез Михаило Обреновић, историчар Леополд Ранке, Прота Матеја Ненадовић, сликар Урош Кнежевић…
Са Бранком Радичевићем била је велики пријатељ. Међу њима је била скривена љубав, хроничари наводе, да је била његова муза. Посветио јој је песму „Певам дању, певам ноћу”. После Радичевићеве смрти написала је текст „Сећање на Бранка”, насликала је много његових портрета.
Говорила је течно много језика. Прво је научила немачки, па француски, потом италијански. У 15. години почиње да учи српски, у 19. години енглески језик. Ишла је на часове клавира и сликања, о њеном образовању бринуо се Јернеј Копитар. Оцу је пуно помагала, путовала са њим.
Године 1858. са мајком и оцем, Вилхемина Мина Караџић допутовала је бродом из Беча у Земун. У Београду је прешла у православну веру и добила име Милица. Удаје се за братанца кнегиње Љубице, Алексу Вукомановића, професора књижевности на Лицеју у Београду. Остварила се као мајка. Добили су сина Јанка.
Сликала је портрете у уљу, аквареле и цртеже кредом, слике са религијским мотивима. Најпознатије њене слике су : „Аутопортрет”, „Портрет брата Димитрија”, „Марко Краљевић са топузом”, „Портрет девојчице са црвеном марамом“…
Превела је књигу „Српских народних приповједака” на немачки језик, а њен отац је превод посветио Јакобу Гриму. Писала је песме и прозу. Била велика пријатељица са Милицом Стојадиновић Српкињом.
Неговала је болесне родитеље. Убрзо јој умире једини брат Димитрије. Син Јанко је погинуо у српско-турском рату. Остаје потпуно сама. Утеху и спас налази у раду. Сређивала је очеве рукописе. Враћа се у Беч. Очеву заоставштину поклања Краљевини Србији. Та музејска збирка данас се чува у Музеју Вука и Доситеја.
Без обзира на породичну трагедију, живот Мине Караџић Вукомановић био је богат и испуњен. Дружила се са великим људима свога времена и чинила све да укаже на уметничку вредност српског усменог стваралаштва. Следила је пример свога оца и веровала да српска народна књижевност никада неће бити заборављена…
Политика
