Живот вам је – варка с топлом чамом,
Зато ће нас увек опчинити с нова,
Јер нам својом грубом руком самом
Пише кобно судбоносна слова.
И ја увек кад зажмурим сада
Кажем: „Само срце да осети драж,
Живот вара, но и он некада
Радостима украшава лаж.
Лице своје пред небом обнажи,
Па, док читаш судбу с ноћног неба,
Ти се смири, смртни, и не тражи
Ту истину која ти не треба.“
Добро је у снегу тих цремуша
Да се мисли да је живот луг.
Нек обмане која лака душа,
Нека изда и неверни друг.
Нек ме мазе нежном речју милом,
Нек је ко нож оштар језик зао, –
Ја сам давно спреман на све живо,
Ја сам на све, већ груб, навикао.
Хлади душу небо полутавно,
Без топлине огањ звезда пламти.
Вољени ми оставише давно,
И најближи више ме не памти.
Али ипак, прогоњен и гажен,
Са осмехом што га зора дала,
Ја на земљи вољеној, сав блажен,
Том животу за све кажем хвала.
Из књиге Сергеј Јесењин, Ко сам шта сам