Селомир испред Чегра (извор: принтскрин Туристичке организације Ниш)

Кад Добрњац би мање угрожаван од Турака, Хајдук Вељко крену према Белој Паланци. Успут стиже и неколико турских породица са не баш јаком пратњом те њихов плен беше добродошао за војску. Ослободивши Белу Паланку долази до Пирота. Због добре одбране пиротске тврђаве не усуди се за напад, па се враћа за Ниш. Са њим кренуше из околине и стотинак Пироћанаца. Враћајући се за Ниш, потера и већа стада оваца, говеда и других животиња те све на фронту беше боља храна. Са Добрњцем повећаше и ојачаше утврђења. На положајима око Ниша почеше пристизати и добровољци. Беше их одасвуд. Из Врања, Лесковца, Власотинца и околних села Комрена, Хума, Бренице, Каменице, Доњег и Горњег Матејевца, Кнез Села итд. Али најбројнији беху из сврљишког краја, њих око 1.500 који кренуше Синђелићу на Чегар, али их Милоје ставља са Пауљем у резерву да би себи обезбедио бољу залеђину.

Улаз у манастир Света Петка у Доњем Матејевцу (извор: ФБ страница Манастира Света Петка, приватна архива)

Из околине села Велики Крчимир, око 30 километара јужно од Чегра, у српско Заплање стижу добровољци и добро организовани окупљају се код села Габровац где је данас црква Свете тројице. Њих око 400 код Доње Врежине ноћу прелазе Нишаву и долазе на Чегар Синђелићу у помоћ. Одуговлачење за већи напад на Ниш би све више сумњиво за Стевана Синђелића. Зато нареди да се из оближње шуме посече и дотера велики број дебљих стабала. Од њих, иза већ ископаног шанца, поче градити утврђења. Садашње три каскаде око споменика подсећају нас на три спрата пушкарнице у нашем утврђењу. Шанчеви се шире и продубљују као и препона пре налета на утврђење. Читавом дужином западно и мање јужном и северном страном шанчеви су широки 4 метра а дубоки 2 метра. Висина препоне са ископаном земљом из шанчева беше око 5 метара. Иза утврђења беше изграђен већи број грудобрана, канали за снабдевање као и већа склоништа. Даље од каскаде а по средини утврђења, беше укопана и добро скривена барутана (магацин са барутом). За све време градње утврђења народ околних села и војска у слози чекаше борбу за ослобођење. Због својих честих напада на Турке који понекад беху и до зидина нишке Тврђаве, Синђелић би омиљен код војника и народа. Зато му и дође велики број коњаника добровољаца. Међу Синђелићевим војницима и официрима највернији му беше капетан Славујевић. О њему остаде и једна легенда.

Манастир Света Петка у Доњем Матејевцу (извор: ФБ страница Манастира Света Петка, приватна архива)

По доласку у Ниш једино његова девојка пође са њим. Смештена у Каменици и то у поодмаклој трудноћи свакодневно су се виђали. Њихова велика љубав имала је и велики утицај на морал војника. Сви су их волели. Дан пре главне битке Славујевић јој на растанку обећа да ће и сутра доћи.

Унутрашњост манастира Света Петка у Доњем Матејевцу (извор: ФБ страница Манастира Света Петка, приватна архива)

Сазнавши да ће доћи до великог и неизбежног сукоба, сељаци кренуше у збег према Каменичком вису. Од стреса и страха за вољеним, девојка изгуби бебу. Сељанке јој помогоше и за њу носила за вучу припремише. Али пре поласка, девојка, у оно време изузетно писмена, узе треску од дрвета крај огњишта и њом проби мању вену на левој руци па на малом парчету хартије својом крвљу написа:

Селомир Марковић: Чегарски бол (6.део)

Мили, изгубили смо што нам је најмилије. Остани ми жив па ћемо опет бити срећни.

Јелена

На дан главне битке Синђелић одобри Славујевићу да оде до девојке. Сви беху у збегу, само у тој кући беше остао старац који не хтеде у збег, те писмо преда капетану Славујевићу. Иако из писма сазна за страшну вест, он се врати Синђелићу и до краја са њим остаде. За ово писмо се и сада тврди да је доспело до манастира Свети Јован где је и пронађено.

Манастир Свети Јован у Горњем Матејевцу (извор: ФБ страница Манастира Свети Јован)

Кад се приврши изградња утврђења, шанчева и поче очекивати већа борба, Синђелић сиђе око 300 метара источно низ Чегар код доњоматејевачког манастира Света Петка. Ту изврши последњу причест што касније редом учинише и сви његови војници. У конаку манастира и око њега беше постављена прва српска војна болница али са аустријским особљем и опремом.

Селомир Марковић: Чегарски бол (5. део)

Одломак из књиге Селомира Марковића–Селета „Чегарски бол “.

Приредила Наташа Станојловић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име