Да, тако је, чуо си ме… причам теби! Гледам те у очи (добро, не баш дословце пошто вероватно читаш ово на екрану, али фигуративно, замисли да ти сада погледом бушим рупу на челу) и говорим ти да немаш никакве шансе.
Кажем ти да би, ако прочиташ овај текст, погледаш овај списак и не препознаш да се све односи и на тебе, требало да будеш малкице забринут.
Заправо, требало би да будеш веома забринут. Требало би да оставиш све и запиташ се која је уопште сврха твог постојања на Земљи. Пронађи огледало, погледај се у очи и онда лепо опали себи шамар.
Схватио? А сада то понављај док не схватиш да се ово стварно односи на тебе. Овде причам о уличним вештинама. Ја не причам о ономе: учи вредно, понекад се забави, заврши факс са добрим оценама. Ја не причам ни о: забави се, пропусти предавања, пуши траву, опијај се и уживај, али ипак заврши факс. Причам о томе да изађеш из своје куће и урадиш нешто конкретно. О томе причам. Да изађеш из мамине кућице, даш отказ, кажеш „јебите се сви” и онда стварно урадиш нешто. О томе ти причам.
1.Зато што ниси довољно пута изгубио.
Зато што се осећаш прилично добро у својој просечности, зато што си одлучио да и не покушаш.
Зато што је лакше причати о томе како учиш нешто ново него заправо то и урадити.
Зато што мислиш да је све превише тешко или превише замршено па ћеш ту прилику пропустити, или је можда оставити за сутра.
Зато што мрзиш свој посао, али не желиш да пронађеш нов, јер је лакше унапред одбацити могућу пропаст са којом ћеш се суочити.
Зато што је лакше и не покушати него изаћи и покушати па макар био сигуран да нећеш успети. Али ћеш научити нешто ново и суочити се са изазовом.
Зато што кад год нисам успео, научио сам, а онда сам променио свој пут како бих увек ишао напред. Као код ковања гвожђа, прошао сам кроз ватру како бих добио облик. И то облик мача, глатких ивица и оштрог сечива које ће те исећи напола ако ниси довољно чврст.
2. Зато што те брига шта други мисле.
Зато што мораш да се уклопиш.
Зато што верујеш да је добро бити другачији, али само ако си другачији онако како су сви остали другачији.
Зато што се плашиш да се суочиш са самим собом због страха од других. А тако размишљаш зато што ти осуђујеш остале, па онда, наравно, мора да и други исто тако осуђују тебе.
Зато што ти више значи оно што имаш него оно што си урадио.
Зато што трошиш новац на одећу, кола, скупе ресторане или изласке. Ја улажем у себе. Док ти покушаваш да се уклопиш у свет, ја ћу свет прилагодити себи.
Зато што ћу ја без размишљања одбацити сигурност и правог себе показати свету. Постаћу отпоран на туђа мишљења и стајати потпуно го у маси идеја, али знаћу да си ти увек остао просечан док сам ја урадио неке изузетне ствари.
3. Зато што мислиш да си паметнији него што јеси.
Зато што си урадио све што су урадили сви остали. Учио си оно што су други учили и прочитао си оно што су сви други прочитали.
Зато што си научио оно што је требало како би положио ЊИХОВЕ испите и сада мислиш да си паметан управо због тога.
Зато што мислиш да се учи само у школи. Док си ти био на факултету, ја сам учио живот. Уместо да учим о свету, ја сам изашао у тај свет. Можда немам диплому, али ти одабери тему на коју желиш да разговарамо.
Зато што могу да положим твоје тестове ако треба, али ти не би издржао ни секунду пред изазовима које ми је живот приредио. Изазове који нису направљени на основу тежине већ само на основу једног критеријума. А то је – да ли ћеш преживети или не.
4. Зато што не читаш.
Зато што читаш оно што траже од тебе или не читаш нимало.
Зато што мислиш да је историја досадна а филозофија глупа.
Зато што ћеш радије гледати МТВ него истражити нешто ново, уместо да продреш у ум других како би боље разумео свет око себе.
Зато што одбијаш да прихватиш да моћ на овом свету долази од речи људи који су живели пре тебе. Да све што желиш већ сада можеш да пронађеш у речима које су нам данас доступније него икада.
Зато што вероватно и не читаш овај текст а знаш да би требало.
Зато што људи који читају овај текст заправо већ знају све ово.
Зато што можеш да одведеш коња у воду, али не можеш да га натераш и да је пије.
5. Зато што ниси радознао.
Зато што уредно добијаш своју порцију вести из контролисаних медија.
Зато што ниси спреман да поставиш питање: „А шта ако је све лаж?”. А онда прихватиш могућност да заправо и јесте лаж. Можда зато што су технике мас-медија направљене само да би те они збунили.
Зато што мислиш да сам ја све схватио, али нећеш да прихватиш да ти ништа не знаш.
Зато што сам ја жељан знања, без обзира на тему.
Зато што играш кенди краш или мегалополис док ја читам о теорији струна и квантној механици.
Зато што ти губиш време на апликације а ја учим како да едитујем видео, направим веб-сајт или дизајнирам мобилну апликацију.
Зато што бих те уништио да започнемо расправу. Зато што бих своје аргументе бранио из сваког могућег угла како бих схватио све што би можда имао да кажеш против мене.
Зато што сам одлучио да разумем обе стране приче тако добро да бих могао да заступам и твоје ставове и победим, чак и ако бих те управо поразио у дебати.
6.Зато што не постављаш довољно питања.
Зато што не преиспитујеш ауторитете.
Зато што не постављаш питања самом себи.
Зато што не разумеш моћ добро постављених питања у животу, разлике у мишљењима и борбу за своје ставове кад неко покуша да те убеди у супротно. Зато што не можеш да преиспиташ реалност, зато што си ушушкан у сопственом матриксу монотоније.
Зато што знам да ћеш ми у обичном ћаскању одати све информације које су ми потпребне да те уништим.
Зато што ја проучавам понашање људи док ти игноришеш све остале осим самог себе.
Зато што пратим како изговараш речи исто као што слушам шта говориш. А причаш превише.
Зато што права моћ долази не из логореичне игноранције, већ из правилно постављених питања.
Зато што се ја бавим основним идејама твојих аргумената и могу да их сасечем у корену пре него што си уопште схватио да имаш идеју.
7. Зато што не можеш да прихватиш истину.
Зато што одбијаш да признаш да не знаш оно што не знаш.
Зато што не постоји текст на интернету који ће ти надокнадити све време које си проћердао. Чак и када бих ти све објаснио, ти би сачекао до сутра да урадиш нешто. А свет ће се до тада потпуно променити.
Зато што и када мислиш да нисам, ја јесам свестан света око себе.
Зато што мислиш да те нисам приметио, ако то нисам показао.
Зато што ходаш с главом у дупету, несвестан света око тебе, блажено игноришући свет који је тако близу да би могао да осетиш његов укус само ако би отворио уста. А онда би схватио да је само истина укусна.
Зато што би се одмах навукао на њега. Схватио би своје неразумевање а онда би коначно разумео да једино што те спречава да урадиш нешто невероватно заправо јеси – ти сам!
