Како смо само брзи на зло, и колико оклевамо када је у питању добро! Ево, ја хоћу да будем добар према непријатељу и да на делу покажем своју доброту, али пре не што ми пође за руком да постанем добар у срцу, већ сам зао, огњена стрела злобе већ пали моју унутрашњост; хоћу да будем трпељив, али пре но што утврдим срце у трпљењу, постајем раздражљив и нетрпељив; хоћу да будем смирен, али сатанска гордост је већ пронашла место у мени; хоћу да будем љубазан – међутим, кад треба да покажем љубазност, види се да сам груб; хоћу да будем простодушан и искрен, али
лукавство и сумња већ ми изједају срце; хоћу да будем сталожен, усредсређен и побожан у служењу Сведржитељу, али лакомисленост и непажња срца већ су ме
предухитрили; хоћу да ограничим телесне потребе, да се уздржавам од јела и пића, али када угледам укусну храну и фине напитке ја седам за сто и као невољник
предајем се у пријатно ропство своме стомаку. Налик сам оном раслабљеном што је тридесет осам година лежао на одру, и колико год пута да је долазио у бању
код Овчијих врата, која је исцељивала свакога ко би се у њу први спустио након што Анђео узбурка воду и други су силазили и пре њега (Јн. 5,7). А када раслабљен својим гресима прикупим снагу и повратим се, с намером да се погрузим у Бога и поправим, други пре мене силазили у моје срце, ђаво ме престиже у мом сопственом дому, у купљи моме сопственом дому, у купељи мога сопственог срца, не пушта ме до источника живих вода – Господа, не даје ми да се погрузим у очишћујућу бању вере, смирења, суза и скрушености срца. Ко ће да ме исцели? једино Исус Христос. Кад Он види моју искрену и тврду жељу да се исцелим од душевне раслабљености , и моју топлу молитву за то, рећи ће ми: Узми одар свој и ходи (Јн. 5, 8) и ја ћу устати са одра раслабљености срца и поћи ћу то јест по благодати Његовој победићу све страсти и учинићу свако добро дело.
