Имајмо у себи љубав, кротост, мир. Тиме помажемо своме ближњем кад њиме овлада зло, Пример тајанствено зрачи не само кад је други присутан него
и кад није присутан. Трудимо се да одашиљемо из себе своје добро расположење. Чак и ако само речју описујемо нечији живот који не одобравамо, тај човек то разуме и тиме га одбијамо од себе. За разлику од
тога, ако смо милостиви и праштамо му, утичемо на њега као што утиче и зло, иако нас он не види.

Не гневимо се на оне који хуле и псују, на противнике Божје, гонитеље хришћана и друге такве људе. Гнев је зло. Треба да мрзимо њихове речи, њихову злоћу, али човека који те речи изговара не треба да мрзимо нити да се гневимо на њега. Напротив, треба да се молимо за њега. Хришћанин има у себи љубав и племенитост и понаша се на одговарајући начин.

Као што подвижник, без обзира на то што га нико не види, пружа корист свету, –јер таласи његове молитве утичу на друге људе и он преноси Духа Светога
на свет, –тако и ви ширите око себе љубав, не очекујући да вам неко за њу узврати. Понашајте се са љубављу, трпељиво, са осмехом…

Љубав треба да буде савршена. Само љубав Божја јесте савршена љубав. Оној личности која нас замара и причињава нам тешкоће љубав треба поклањати
на пажљив, нежан и ненаметљив начин, тако да та личност не схвати да ми улажемо напор да је заволимо.

Стога немојмо много испољавати своја осећања, јер тиме изазивамо отпор код таквог ближњег. Ћутање спасава од свих зала. Уздржљивост језика –то је велика ствар. Ћутање на тајанствен начин зрачи у правцу ближњега. Испричаћу вам једну малу повест о томе.

Извесна монахиња, присталица реда и поретка, рече неком приликом своме старцу са негодовањем:

– Та и та сестра ствара нам неред у манастиру својим неумесним поступцима и тешким карактером. Не можемо више да је подносимо.

А старац јој одговори:

– Ти си гора од ње.

Монахиња је у почетку на ове речи реаговала оштро и изненађено, али касније, саслушавши старчева објашњења, схватила је њихов смисао и била веома
задовољна. Старац јој је, уствари, рекао следеће:

– Ту сестру је савладао зли дух, па се она понаша ружно. Али он је овладао и тобом која си наводно у бољем духовном стању, па се сада поиграва обема.
Сестра доспева у такво стање против своје воље, али и ти, својом реакцијом и недостатком љубави, чиниш исто. На тај начин, њој не пружаш никакву корист, а сама трпиш духовну штету.

Из књиге: Живот и поуке Светог Порфирија Кавсокаливита

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име