Свети Исповедник Тихон (Белавин), Патријарх московски и све Русије, морао је да лично, као сведок, учествује у процесу који су бољшевици покренули против групе свештеника. Патријарх је знао да судбина оптуженика зависи од његовог сведочења. То је био процес од почетка маја 1922. године, на којем је био инсцениран „јавни суд“.

 

Један сведок испитивања патријарха и понашања оптуженика и свих присутних овако је описао оно што се дешавало: „Kад се на вратима дворане појавила величанствена фигура у црној одежди, у пратњи двојице стражара, сви су се несвесно придигнули… Све су се главе ниско приклониле с великим поштовањем. Свети патријарх је смирено и достојанствено закрстио оптужене и, окренувши се судијама, усправан, величанствен и озбиљан, наслонио се на свој жезал у очекивању испитивања.

 

„Јесте ли наредили јавно читање Ваше посланице широм земље, позивајући људе на непослушност властима?“, упитао је председник суда.

 

Патријарх је мирно одговорио: „Власти добро знају да у мојој посланици нема позива на отпор властима, већ само позив (верницима) да се сачувају светиње, те да у име њиховог очувања замоле власти за допуштење да се уплати њихова новчана протувредност, како бисмо на тај начин помогли гладној браћи и задржали своје светиње.“

 

„Али, тај ће позив коштати живота Ваше покорне слуге…“, председник суда је изражајном гестом показао на место гђе су седили оптуженици.

 

Благо, с љубављу, погледао је свети старац служитеље олтара те јасно и одлучно рекао: „Увек сам говорио и настављам да говорим, како истражним властима, тако и свим људима, да сам за све крив само ја, а ово је моја Христова војска, која послушно извршава наредбе Богом јој посланог поглавара. Али ако је потребна искупитељска жртва, ако је потребна смрт невиних оваца стада Христова…“, овде је глас патријарха постао јачи, чуо се у сваком углу огромне дворане, те се чинило као да је и сам он постао већи кад се обратио оптуженицима подигавши руку, благословивши их и гласно рекавши: „… благосиљам верне слуге Господа Исуса Христа на мучење и смрт за Њега“. Оптуженици су пали на кољена. Испитивање патријарха било је завршено. Суђење се те вечери више није наставило…

 

У зору 25. априла 1922. године изречена је пресуда „праведног и непристраног“ „народног“ суда: 18 особа осуђено је на смртну казну стрељањем, а остали – на различите казне робије. На предлог председника суда да осуђеници затраже од највиших власти опрост – одговор је био ватрени говор протојереја Заозерског и одбијање у име свих осуђених…

 

Превела с руског Надежда Ч.

Преузето из Православног календара

 

Манастир Лепавина

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име