Подвиг је мајка освећења. Од ње се рађа први укус тајни Светога Духа. Душа, која се испрљала телесним страстима, не може да се уздигне у Царство Божије. Сузе и пост стварају лепоту душе, којој су украс – врлине. Невоље и тешкоће помажу души у духовном напретку и задобијању врлина. Сви свети, прошли су пећ невоља и тако су стекли врлине.
Бори се свим силама сећајући се страдања Христових, јер ако се разапнемо са Христом и као Христос, прославићемо се Њиме. Као Христос што је разапнут за наше грехе, тако и ми треба да разапнемо наше страсти и рђаве жеље.
Ко презре људску славу, он ће се удостојити да ужива у слави Божијој. Темељ влрина је смирење. Треба да се ослободиш телесних страсти да би могао да напредујеш у влрини. Свети Оци нас уче да никада у животу нећемо видети Бога ако не одсечемо страсти. То је прави и једини начин да се приближимо Богу. Блага Небеског Царства не дају се немарнима и онима који немају плод врлине.
Врлина се не постиже лепим речима, него трудом, напором и знојем. Блажен је човек који стално напредује.
„Господе, окрени лица наша к Теби и учини да се гађењем одвратимо од греха. Дај нам снаге да Те истински волимо и да стигнемо као победници на крај пута овог живота. Оснажи нас, Господе, да очистимо душу нашу од телесних страсти и да стекнемо врлине, тако неопходне да би се неко приближио Теби и сјединио се заувек с Тобом“.
